"Иницијатива Појас и пут доноси инвестиције, али и ризике"

Кинеска иницијатива "Појас и пут" може да омогући реализацију великих инфаструктурних пројеката у европским земљама и повеже економије Западног Балкана. Међутим, владе у региону и ЕУ треба да буду опрезни и имају избалансиран приступ, речено је на Београдском безбедносном форуму.

На панелу о кинеској иницијативи "Појас и пут - европске перспективе" истраживач Центра за проучавање европског суседства (ЦЕНС) Централноевропског универзитета Хана Семанић је указала да је Кина без сумње својим присуством дубље ушла у регион и да планира ту да остане дуже време.

Навела је да Кина много инвестира у земље Западног Балкана које још нису постале чланице ЕУ и то најчешће у инфраструктуру, телекомуникације, ИТ и друге области и да су посебно фокусирани на велике инфаструктурне пројекте.

"Грађани су веома подељени по том питању, да ли је то добро или не. Поставља се, такође, питање да ли ће то дугорочно бити добро за земље у региону", навела је Семанићева.

Указала је да би велика инвестиција Кине у Црној Гори могла да буде и лоша по ту земљу ако се узме у обзир колико се задужила због изградње аутопута, као и да јавност није довољно упозната са могућим последицама.

Како је рекла, Кина је ту да понуди нешто по њиховим условима и није ту због алтруизма већ због својих интереса и потреба.

"Са друге стране, имате власти у Црној Гори које кажу да ће то бити успешан пројекат и да је то оно што је потребно земље", каже Семанићева и упозорава да би, ипак, то могло да буде "дужничка замка" за Црну Гору.

Исто је и у случају БиХ, која ће са Кинезима градити термоелектрану у Тузли и за који се доста задужила, напоменула је Семанићева и додала да ни у Црној Горни ни у БиХ нема пуно независних медија који би могли да упозоре на ризике.

Истакла је да кинеске инвестиције могу да помогну земљама у региону да реализују пројекте, али да је зато потребан избалансиран приступ влада у региону по питању тих инвестиција.

"Нису дошли зато што им је превише фино, већ да би зарадили"

Истраживач "Новог пута свиле" из Велике Британије Џејкоб Мардел је рекао да су кинеске инвестиције и интерес у Србији вероватно већи проблем него било где и да се управо по питању Србије највише поставља питање кинеских инвестиција у Европи.

Каже да је Србија добро место за кинеске инвестиције пошто улаже у развој инфраструктуре, док Кина има велика средства за улагање.

Како је рекао, та иницијатива може да донесе земљама како користи, али и неке лоше ствари, јер се не поштује европска регулатива у реализацији пројеката.

"Такође, расте политички утицај Кине на земљу у региону. Кинези нису дошли овде зато што им је овде превише фино већ зато да би зарадили новац", указао је Мардел.

Истакао је да када је реч о Србији постоји пријатељство два народа, али и јаке везе на релацији Београд-Пекинг.

Подсетио је да кинеска компанија ЦРБЦ има много искуства у Србији и Црној Гори и да ће то искуство применити у Хрватској где ће изградити Пељешачки мост и додао да ће тај пројект бити финансиран и средствима ЕУ.

"ЦРБЦ има много већи обрт него што је БДП Црне Горе, тако да им је тешко да преговарају са том компанијом, док Србија, са друге стране, има ту много бољу ситуацију и институционалне капацитете за преговоре и реализацију пројеката са Кином", додао је Мардел.

"Страх од Кине је прецењен"

Истраживач на Пољској академији наука Анастас Вангели сматра да иницијатива "Појас и пут" убрзава процес узрастања Кине.

"Реч је о широј визији повезивања економија у региону. Једна од кључних идеја у овом процесу је да уколико изградите пут, ви ћете развити и економију и инвестиције", истиче Вангели.

Објашњава да се ради о унапређење интеграције локалних економија јер, како наводи, кинески политичари заиста верују у концепт међузависности.

"Али, реч је о дискурсу који је заиста изазов. Страх од Кине је прецењен, јер већ имамо такмичења у Европи на више нивоа, како унутар евроспког тржишта, тако и економцко такмичење између ЕУ и Кине", наводи Вангели.

У том смислу, истиче Вангели, тешко је да Европљани говоре једним гласом, јер постоје различити национални економски интереси, што у овом случају није повезано са економским интересима Кине.

"Иницијатива Појас и пут, ипак, није главна и једина опција у Европи. Кина има потребу да прошири своје тржиште, да не ради само са САД, већ и са Европом, остатком Азије и Латинском Америком", објашњава Вангел.

Међутим, додаје и то да постизање трговинског споразума између САД и Кине не би било повољно за Европу, јер, каже он, уколико Кина пристане на велики увоз из САД или велики извоз у САД то ће умањити њену заинтересованост за проширење на европском тржишту.

Каже да је покретање 17+1 инцијативе само приказивање реалности у Европи, која се креће у две брзине.

Заправо, део ове иницијативе су европске земље које имају нижи интензитет економских односа са Кином, јер, углавном, земље Западне Европе остварују 80 одсто економских односа са Кином, констатовао је Вангел.

"Мађарска је можда највише прокинеска земља"

Шефица Истраживачке групе за развој економије и регионалне студије у Мађарској академији наука Агнес Сзунома оценила је да европске земље немају исти приступ по питању иницијативе "Појас и пут".

Такође, каже да је Мађарска можда највише прокинеска земља у Вишеградској групи.

"Ми смо заиста повезани са Кином и на политичком и на економском нивоу. Са друге стране, у оквиру Вишеградске групе Словачка је најмање повезана са Пекингом, имајући у виду да у тој земљи нема велике кинеске инвестиције, те су они највише уздржани по том питању," објашњава Сзунома.

На питање коју поруку шаље земљама у региону Западног Балкана на основу мађарског искуства сарадње са Кином, Сзунома је рекла да државе на Западном Балкану морају да буду стрпљиве.

"Морате да познајете кинеску филозофију бизниса, јер ако је не познајете тешко ће те успети да сарађујете с њима. Власти на Западном Балкану треба да буду стрпљиви пошто Кинези размишљају дугорочно о својим инвестицијама, не размишљају само на период од пет или четири године" наглашава Сзунома.

Такође, додаје да није лако преговарати са Кином, када је у питању мала западно-балканска земља.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 18. окт 2019, 15:56) - Bojan [нерегистровани]

Odgovor na rušitelje i graditelje

Jeste da se nacije dele na rušitelje i graditelje do neke mere. I kod dece je to prisutno. Kao dečak ja sam bio i ostao graditelj. Kad nešto napravim dodje neko dete i sruši ga sa uživanjem. Recimo sneška belića ili peščani objekat.

(петак, 18. окт 2019, 12:32) - anonymous [нерегистровани]

Kakvo licemerje?

Ljudi, pa i nacije dele se na rusitelje i graditelje.Vi, draga gospodo sa Zapada ste nas bombardovali, a kinezi nas grade? Vama to, naravno smeta?Preracunali ste se pa naravno da zemlja koja gradi siri i svoj uticaj.Koga bi vi izabrali, ono sto vas bombarduje ili onog sto vas gradi?A sto se interesa tice, pa oni uvek postoje!I vi ste imali svoje interese kad ste nas bombardovai?Samo nemojte molim vas da se vise pravdate jadnim Slobodanom Milosevicem koji je bio ztrveni jarac, ili humanitarnom katastrofom, pa ste sve voleci KIM srucili tone bombi ?