Лондонска берза, како се котирати на престижној финансијској пијаци

Србија је после продаје државних обвезница од милијарду евра у јуну на Лондонској берзи, овог месеца продала још један пакет реемитованих обвезница. Реч је о суми од 550 милиона долара и са каматом од 1,25 одсто, нижој од обвезница емитованих у јуну. Истовремено, НЛБ банка обележава годину дана откако је на Лондонској берзи, престижној финансијској пијаци у Лондону.

Економија воли велике бројеве, зато аплаузи и са Лондонске берзе. Годину дана од почетка котирања, акције "НЛБ групе" на тој берзи су порасле и исплаћена је дивиденда са приносом од 13 одсто. Та групација потврђује да се цео концепт пословања заснива на резултатима земаља у којима ради, а то је простор Западног Балкана и посебно Србије.

"Западном Балкану је потребно дати перспективу. Ако могу скандинавци да имају заједнички економски простор и ако само један евро зашто ми не можемо на Балкану. Верујемо да ћемо са великим и са нашим наступом на српском тржишту где имамо велику амбиције за раст. Ми желимои у Србији ту позицију надградити", изјавио је Блаж Бродњак, председник групације "НЛБ" банке.

Када купују акције инвеститори постављају питања, сугеришу и предвиђају пословање. Котирање на Лондонској берзи није јефтино, а тргује се искључиво у фунтама. Ако фирма није из Уједињеног краљевства тргује се власничким хартијама.

"Значи котације преко Лондонске берзе је доказ виоког стандарда управљања и одговорности у пословању. Тако да свако ко се котира на тим берзама пролази јако детаљни тестни период, јако велику и детаљну контролу која на крају и кроз време даје велики стандард", навео је Бранко Грегановић, председник Извршног одбора "НЛБ" Србија.

Лондонску берзу основао је 1571. године Томас Грешам под патронатом енглеске краљице Елизабете прве. Овде се тргује са 6.000 милијарди долара акција дневно. Берза бележи бурну историју па знамо да је 1997. прешла потпуно на електронско пословање. После упада анархиста 2011. добила је јако обезбеђење, у њу се не може лако ући и сматра се приватном својином.

Берзански посредници највише воле иновативне компаније које за кратко време донесу и велики принос. Иновативна лабораторија 39 у Лондоснком ситију, пословном срцу града, има на стотине таквих компанија.

"Производимо софтвере за дигиталне раднике. У свету већ има милион дигиталних чиновника, а за три године биће их три пута више. То су роботи који без паузе раде са људима. Коштају 8.000 долара годишње, јефтинији су од људског рада, убрзо ће заменити чиновнике", истакао је Горем Бансал из компаније "Р клауд".

Николас Лендс из "Р клауда" је навео да је најбоља је комбинација робота и радника, али компјутерски радници већ сада извештавају, пишу фактуре и обрачунавају порез.

"Ипак, још ће морати да сарађују са људима док не почну самостално да одлучују", казао је Лендс.

Инвеститори не крију да виде Западни Балкан као јединствено тржиште и тако конципирају организацију компанија. Потенцијал Србије је и у иновативним технологијама, па бисмо уз банке, ускоро могли да видимо још фирми на Лондонској берзи. 

број коментара 0 Пошаљи коментар