Бела књига страних инвеститора – напредак Србије и потреба за јаснијим прописима

Шеснаесту годину заредом, Савет страних инвеститора у Белој књизи оцењује пословну климу и даје препоруку Влади шта да чини, како би побољшала привредни амбијент у држави и повећала животни стандард грађана. Најбоље су оцењени Закон о јавном бележништву, индустрија нафте и гаса и дуванска индустрија. Области са најслабијим учинком су радно право, посебно запошљавање инвалида, порески поступак и јавне набавке.

Представници страних улагача данас ће разговарати о томе са делегацијом Владе, а уочи тог сусрета и представљања резултата, председница Управног одбора Савета страних инвеститора Јана Михајлова говорила је за РТС.

Прошле године у ово време дали сте оцену да Србија бележи стабилан, али умерен напредак у реформама. Има ли бољитка у овој 17. по реду Белој књизи, коју представљате и властима и грађанима?

Ми смо оценили да Србија иде напред, да напредује на један стабилан начин. Многе ствари су се десиле на један позитиван начин, макроекономска ситуација је стабилна и то смо препознали. Нешто се ове године променило и то, на средини ове године желимо да кажемо, да је остварен већи степен и напредак у реформама и то седам процентних поена, тако да ће ове године Бела књига пријавити 41 посто напредак у смислу реформи. То је јако добро достигнуће, што значи да је ситуација у реформском процесу успешна, ствари иду напред. 

Имате препоруке и задатке које дајете Србији. Циљеви су конкурентнија пословна клима, јака привреда која може да парира развијеним тржиштима и висок животни стандард. Шта је оно што Србија још може да уради и шта је то ургентно што би требало урадити?

Дозволите ми да кажем да све препоруке, које дајемо имају за циљ јачи економски раст и бољи животни стандард. У току прошле године, Србија је јако добро напредовала у смислу усклађивања прописа са европским законодавством. То је корак напред, али оно што сада тражимо је да структурне реформе иду напред, макроекономија мора да буде стабилна и, на крају, наше треће очекивање је да се спроводе закони. 

Предлог буџета за 2020. први пут после много година није штедљив, него инвестициони. Како Ви оцењујете тај заокрет у планирању државне касе?

Ми увек поздрављамо нове инвестиције. Чињеница да Србија привлачи више страних инвестиција говори да наставља да се развија и да развија добру репутацију за улагаче. То није случајно, наравно, то је ствар избора. Велики посао је урађен од стране државе да промовише Србију као дестинацију која је пријатељски настројена према инвеститорима. Нове инвестиције доносе и нова радна места, али доприносе развоју малих и средњих предузећа, јер привлаче и српске добављаче у пројекте. Све је то јако позитивно и добар знак за економију. Можемо само да поздравимо нове инвестиције у Србију. 

У смислу промене радних прописа и закона, залажемо се пре свега за транспарентне прописе, који ће бити лаки за разумевање и који ће помоћи радној снази. Наше чланице запошљавају стотине хиљада људи. Потребни су јасни прописи који регулишу однос радника и послодавца. Српски грађани морају имати јасну слику о томе какав је однос са послодавцима. На пример, једна од области за коју се годинама залажемо је лизинг запослених. Ми се залажемо за поједностављивање прописа. Једна од области на којој стално треба радити је израчунавање плата. За многе људе у Србији то није јасно – шта садржи њихова зарада. Мора се поједноставити и закон о странцима, како би компаније могле да позову иностране раднике, који би помогли развој српске економије.

Већ неко време и Србија се залаже за то да поједностави јавне набавке, да што мање има корупције у тој области. Где смо стигли са поступком јавних набавки? Влада је усвојила и нови предлог закона о јавним набавкама пре месец дана. Јесте ли причитали тај нацрт? Имате ли неки предлог? 

Пре свега, област јавних набавки је врхнски приоритет и за грађане, и за предузећа. Закони из 2012. и 2014. нису били довољно прецизни, нису се у довољној мери бавили борбом против корупције. Ми се залажемо за то да се закон формулише тако да не само формално чини процес стабилнијим и јаснијим. На пример, оно што би требало регулисати, ми то зовемо неуобичајено ниске понуде. Када се ради неки велики пројекат на страни државе, потребно је да се изаберу квалитетни актери за тендер, како би услуга која се пружа била највећег могућег квалитета.

Дигитализација је прилично добро оцењена. За шта смо у том ресору добили похвале?

Веома позитивне ствари су се десиле, мислим да је јако видљиво колико је та област важна за све и за нас као предузећа и за државу. Видели смо и похвалили смо позитивна дешавања. На пример, чињеница да се сада електронски документи једнако третирају као писани документи. То је изузетно важно. Ту могу ствари да иду још брже тако да Србија дође на још један виши напредни ниво у поређењу са земљама у ЕУ и региону. Веома добар напредак је овде постигнут.

број коментара 0 Пошаљи коментар