Шта после конкурса када послодавци ћуте

Скоро 77 одсто кандидата који се пријаве зе послове преко конкурса не добије повратну информацију од послодавца. Милош Турински из "Инфостуда" каже за РТС да је то алармантан податак. У 21. веку су то три клика, додао је Турински, и нагласио да недобијање информација може да обесхрабри оне који траже посао.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Милош Турински из "Инфостуда" је рекао да је то резултат истраживања које се зове "Оцени пут до посла" и спроводи се више од десет година.

"Ту питамо кандидате, не послодавце како је прошао процес селекције и регрутације од момента када су послали пријаву до самог краја да ли су добили повратну информацију о исходу конкурса", рекао је Турински.

Према његовим речима, то је алармантан податак, јер су у питању велики проценти.

"Ако погледамо од 2008. године ка овој години, тај проценат је ишао на доле, али то је било незначајно мало – од 80 одсто, па се спустило до 77 одсто. И даље је тај проценат висок, велики је број послодаваца који не даје никакву повратну информацију", рекао је Турински.

Истакао је да је у и истраживању оцењивано више од 21.500 огласа за посао што чини више од 6.000 појединачних послодаваца. "Гледали смо да послодавце који оцењујемо буду само они који су имали минимум три огласа на годишњем нивоу", каже Турински.

Нису уврстили послодавце који су имали само један оглас, већ су хтели реалну слику, истакао је Турински.

Указао је да закон не може да обавеже и утиче на послодавце да дају повратну информацију, ради се о култури послодавца и вођењу рачуна о личном тренду како ће се поставити према кандидату и шире.

"Ми имамо пример – сви кандидати који су одговорили да нису добили повратну информацију су уједно питани да ли би поново конкурисали код истог послодавца, 65 одсто њих је рекло да не би више никада конкурисало, а 70 одсто не би чак тог послодавца препоручило ближем познанику или пријатељу", истакао је Турински. 

Све се теже попуњавају слободна радна места

Како каже, послодавци морају да почну да воде рачуна о томе.

"Имамо све мање и мање квалитетних кадрова и све се теже попуњавају слободна радна места, крајње је време да послодавци обрате пажњу како ће изгледати у јавности, како ће се представити кандидатима", рекао је Турински.

Послодавци на неким конкурсима добијају и преко 500 пријава и они који седе са друге стране, то јест менаџери, њима то није основни посао. "То је пуно посла за њих, морамо да вратимо лопту на њихов терен, омогућено је да путем аутоматске поруке пошаљете поруку – жао нам је нисте прошли", указује Турински.

У 21. веку су то три клика, јер недобијање информација може да обесхрабри оне који траже посао. 

"Апелујемо на кандидате да директно контактирају послодавце после конкурса – да питају како су прошли и где могу да буду бољи", закључио је Турински. 

број коментара 18 Пошаљи коментар
(понедељак, 13. јан 2020, 12:33) - anonymous [нерегистровани]

Конкурси

Један од већих проблема је што се користе агенције чије HR особље разговара са кандидатима. То су обично девојке од једва мало преко 20 година које имају списак питања која постављају и списак одговора које очекују и ту уопште нема селекције по квалитету. Ко не научи очекиване одговоре (све може да се нађе на интернету) он не прође ту селекцију, џабе што је можда најбољи могући кандидат за неко место, ако није научио да рецимо каже да конкурише зато што много воли ту фирму и диви јој се. Некада се знало да постоје намештени и постоје отворени конкурси, за ове друге (а понекад и прве) се ишло на разговор са стручњацима који су процењивали колико ко зна и може а данас девојке одлучују да ли је неко стручан за посао а да немају појма о каквом послу се ради.
Други критеријум су године, знам за многе фирме да интерно унапред отписују све преко 30 година па може неко да буде екстра стручан за посао који и не тражи младост, он неће да прође први круг. Ја сам једном био на разговору са тестовима, све је прошло без грешке (и добро научени "одговори" на питања и одлично урађен тест) и следећег дана сам добио поруку да су примљени неки други а конкурс је трајао још неколико дана. То значи да су имали унапред примљене или да су мене одбацили јер имам више од 30 година.

(понедељак, 13. јан 2020, 12:05) - anonymous [нерегистровани]

Neverovatno!

Čitam mukotrpna iskustva neumornih tragača za poslom i prvo što mi pada na pamet jeste - po tim pitanjima je potpuno (ama baš potpuno!) isto bilo pre 40 i viče godina u SFRJ. Dakle, za 40 godina - baš ništa se nije promenilo.

(понедељак, 13. јан 2020, 11:54) - Miki [нерегистровани]

Besplatna reklama za firme

Većina oglasa na sajtovima za posao su lažni oglasi, koji stoje tu 365 dana u godini. Besplatna reklama za te firme, gde opisuju sebe kao najbolje, najuspešnije, najpoštenije firme. Zvao sam na neke brojeve telefona koje su naveli, čak se niko ni ne javlja nedeljama na te brojeve telefona, a kamoli da odgovori na mejlove i slično. Proverite firme koje drže otvorene konkurse 365 dana u godini. Uopšte me ne čudi da 77% ne pošalje povratnu informaciju kada 70% oglasa su lažni, ne treba im radnik nego besplatna reklama. Hvala

(понедељак, 13. јан 2020, 11:35) - anonymous [нерегистровани]

Повратна информација

Приватници раде то што раде. Али, шта рећи кад конкуришете у "Исидорину гимназију" у НС, све по протоколу. Напишете молбу, одете на лице места, секретар заведе у деловодник, у молби сви подаци (адреса, фиксни, мобилни, еадреса) и ево после две године нисам добио ни смс да ме обавесте да не испуњавам услове. Срамота. Ово је проблем и Министарства просвете, какви људи воде школе.

(понедељак, 13. јан 2020, 10:55) - Паметњаковић [нерегистровани]

Као фрилансер радим.

Већ скоро две деценије, практично нема развијене земље у којој преко Интернета нисам радио, и за то време сам и у Србији покушавао да нађем посао, али безуспешно. Моје искуство ми говори да фантомске фирме у Србији имају задатак да само стављају огласе и понеки пут генеришу аутоматски одговор да је конкурс завршен и да је неко други запослен. Ја сам аутоматизовао процес праћења огласа и моја статистика говори да те исте фирме, које одговарају да су неког другог запослиле или не одговарају уопште, опет исти оглас дају сваке године, тако да логично произилази закључак да им је посао давање огласа, а не запошљавање кадрова. Сами једна фирма ми је одговорила неколико година касније и понудила место за које нисам конкурисао, што сам наравно одбио и онда су ми тражили ако могу некога да препоручим, да би ми платили, што ја нисам могао пошто радим сам, али ме је то заинтригирало па сам пратио њихов вебсајт, али 2 године пошто су ми понудили посао затворили су вебсајт и угасили фирму.

(понедељак, 13. јан 2020, 10:54) - Bob [нерегистровани]

Istina

Do sada sam vise desetina puta podnosio molbe za posao. U nekim firmama sam tokom godina i vise puta podnosio. Nikada, ama bas nikada nisam dobio povratnu informaciju, kada nisam primljen. Jednostavno ispada da ih mi molimo da bi radili. zato uskoro odlazim za inostranstvo.

(понедељак, 13. јан 2020, 10:34) - anonymous [нерегистровани]

Одговор

Нисам бројао, али сигурно у 90% прилика нисам добио никакав одговор. Најгори су они што пишу "одговарамо сигурно" - нема од тога ништа. Такви су добри за избегавање.
Од оних неколико процената одговора добра већина је да нисам прошао, па шта уопште преостане будем позван на разговор. Ретко када буде неко стручан са друге стране стола.
Раде само препоруке и познанства (познанство - знамо да неко нешто уме, а не веза - примање само због имена и презмена).
Имам искуство конкурисања само код приватника.
Немам државни факултет па не могу да конкуришем на државна места (не ради ми се са квалификацијом средње школе).

(понедељак, 13. јан 2020, 10:24) - anonymous [нерегистровани]

Istina

Nazalost, ovo je jedna nekulturna i iritirajuca taktika modernog doba. Slazem se sa prethodnim komentarom: nisu odusevljeni izborom pa drze sve ljude u rezervi. To, naravno, nije korerktno ali takva je politika datih kompanija. Treba se prijaviti na vise radnih mesta odjednom. i, zaista, POTREBNO JE da se radnici na neki nacin zastite i da drzava reaguje na nacin na koji privatnici tretiraju svoje radnike!

(понедељак, 13. јан 2020, 10:17) - anonymous [нерегистровани]

@Nekultura

Ово питање се на Западу и не поставља! Кад год сам тражио посао, циљано сам конкурисао на позиције за које имам шансе и квалификације (а радим у ИТ-у) и углавном сам добијао само одговоре од оних који су били заинтересовани. Дакле, на деведесет одсто мејлова нисам добио никакав одговор!

Ако их не интересујеш, не троше на тебе ни минут! О некаквој повратној информацији "зашто те нису звали" нема ни теорије. Ту процену тражиш од искуснијих колега или на некаквим радионицама - не од оних који су добили твоју биографију да би те евентуално запослили.

Професионални рекрутер потроши ПРОСЕЧНО десетак секунди по биографији у првом кругу читања. На оне које тад одбаци, више не троши ни секунде - не зато што је лош човек, него зато што је трагично презапослен, а обавља одговорну и стресну дужност. Опет, да не буде забуне: одговорну према фирми за коју ради, не према одбаченим кандидатима.

(понедељак, 13. јан 2020, 10:05) - anonymous [нерегистровани]

Култура

Ево вам културе послодаваца: Већина страних, државно подржаних и на сав глас хваљених послодаваца не даје повратне информације чак иако их назовете (иако сте били позвани и речено вам је да ће вам се јавити).Чак се и љуте и буду непријатни. Ту спадају Леони, Кромберт Шуберт, Шин Фон, Фресениус из Вршца...
Хајде да им дамо још субвенција и да се хвалимо њима и јефтином радном снагом.