Планира се заштита станишта патуљасте ефедре на Старој планини

Доктор Марјан Никетић, ботаничар, музејски саветник Природњачког музеја у Београду, на падинама Старе планине открио је патуљасту ефедру, биљну врсту стару око 250 милиона година. Претпоставља се да је ове крајеве населила пре леденог доба. Како би биљка ефедра остала сачувана, планирана је заштита подручја на коме расте. Откриће је, изгледа, Старопланинце изненадило мање него научне кругове.

Старопланинци нису изненађени најновијим открићем ретке биљке.  

На овим просторима разноврсност биљног и животињског света се подразумева, али нико не зна шта се крије на обронцима, у шумама, испод камења или моћних водопада. Чак ни горштаци - који живе у складу са природом, ослушкују је, поштују - и од ње узимају оно најбоље.

"Сваки дан смо у планини, сваки дан сакупљамо", каже Драган Најдановић из Дојкинца. "Ја идем са овцама, и како оне пасу тако и ја цео дан сакупљам неке биљке. Када видим да нешто нападају и да оне то користе,  ја то после узмем, пробам да ли је горко, да ли је слатко... Направим неки чај или нешто, и видим да је то добро."

"На Старој планини је ретка росуља - то је биљка која се храни инсектима", објашњава Биљана Пејчић из Јеловице. "Испод Копрена је копренак. Има доста ретких биљака. А на овој висини - скоро хиљаду метара, биљке су и лек и храна."

Староседеоци који крстаре непрегледним пространством Старе планине навикли су на њене ћуди. Они који је тек упознају - остају затечени призором.

На овом подручју расте више од 1.200 врста и подврста биљака - а око 10% спада у ендемичне.

"Односи се на појам врсте која се налази на врло малом локалитету. А што се тиче појма реликтно, то значи да воде порекло из неког заиста давног периода - а присутне су и данас", каже Александра Здравковић, професорка биологије. "Како су се одржале те реликтне врсте? Претпостављам, том специфичном микроклимом, којом је Стара планина задржала то своје богатство и није дозволила, просто, да временом нестане."

Биљни и животињски свет је велико благо Старе планине. Неколико десетина биљних врста спадају у заштићене или строго заштићене, јер представљају природну реткост.

Поред недавно откривене патуљасте ефедре, ту су још бор-кривуљ, шумски љиљан, патуљаста перуника, жута и пегава линцура - а неке од њих се налазе у Црвеној књизи флоре Србије.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 16. јун 2018, 22:36)
anonymous [нерегистровани]

Koja lepota!

Boze sacuvaj ovaj kraj od svakog zla i nameta.