Дунав као веза румунског и српског народа

Румунска национална заједница једна је од најстаријих признатих националних мањина у нашој земљи. Два народа су, кроз историју, културне разлике преточила у снажне везе које и данас одржавају. Удружење „Традиција и клутура Румуна/Влаха Дунав" из Кладова једна је од значајнијих повезница два народа.

"Фамилијарне и друге везе са суседном Румунијом, грађана из Кладова, Неготина, Бора је врло изражена и сарадња је у више смерова, организоване преко културних, забавних манифестација, преко пројеката, преко размене и тд.

Та сарадња стоји од вајкада, од времена Краљевине Србије, људи су овде прелазили чамцима преко Дунава, па се женили девојкама из Румуније, и обринуто: момци из Румуније су се женили нашим суграђанкама одавде, из ових крајева, тако да та сарадња је крвно везана", каже Тихан Матасаревић, председник Удружења „Традиција и култура Румуна/Влаха Дунав" из Кладова.

Близина дунавских обала, језици и култура учинили су да се, осим граница бришу и друге разлике између два народа. Овде се тако Румуни и Власи сматрају истим народом, иако им то право не би дали у неким местима Србије у којима живе припадници тих мањина. Чине све да традиционалну културу сачувају од заборава.

"Нема ту пуно разлике између српске и румунске народне ношње, то је исто. Једино постоји разлика у раду. Што се код њих много више користе дугачке народне ношње, а код нас су много краће. Ово је ношња која се, традиционално наша, која се углавном овде код нас, на овом подручју носи. Што се тиче начина рада и веза, ту има исто мало разлике, што је код њих другачији вез, другачији начин рада. Код на је много богатије и првенствено је црвено, код њих има и плаво и наранџасто и жуто. Значи, свакакве врсте тих народних ношњи. Код нас је углавном црвено", Драгана Јеремић, Удружење „Традиција и култура Румуна/Влаха Дунав", Кладово.

Тако је и са песмом. Изворни румунски звук, познат је не само овде - влашке мелодије чују се и у другим крајевима Србије.

Румунски језик изучава се у школама, а више од стотиону студената, сваке године, прелази границу и уписује студије на румунским универзитетима. Академску размену подржава и влада суседне државе.

"Највише до сада је интересовање за медицину и остале факултете, као што је економски, језици и друго", објашњава Тихан Матасаревић, председник Удружења „Традиција и култура Румуна/Влаха Дунав", Кладово.

Свесни су да је савремени начин живота учинио своје, па се за подмладак у својим редовима боре промовишући националну игру и песму на бројним манифестацијама у емљи и окружењу.

„Млади нису заинтересовани за нашу традицију румунску културу, влашку културу. Ту су телефони, игрице - жалосно је што је тако, али тако је", каже Радица Белчић из Кладова.

„Ја не знам да ли постоји неко из млађе генерације да ради народну ношњу. У овом крају не верујем да има. То једино ове старије жене, које се овде баве тиме, па некако чувају ту традицију. Иначе, што се тиче младих, ја као прво: у мојој кући где сам ја живела није се ово радило. Радило се у кући где сам дошла, када сам се удала. Ово је рад моје свекрве", објашњава Драгана Јеремић, Удружење „Традиција и култура Румуна/Влаха Дунав", Кладово.

У Србији, у близу две стотине места, према проценама, живи око 300.000 грађана који говоре румунски језик. Најборјнији су на истоку Србије.

"То је већ вековима уназад, ми смо се већ спојили на неки начин и фамилијарно и породично. Наше порекло је измешало. У мојој породици има и румунског порекла, са друге стране Дунава, сва та села, има и наших људи, наших жена, наши људи који су склапали бракове са једне и друге стране, још одвајкада", каже Радица Белчић из Удружења „Традиција и култура Румуна/Влаха Дунав", Кладово.
број коментара 0 пошаљи коментар