Биљанине слике на херцеговачком камену

Биљана Ристић, сликарка из Новог Сада, у свом атељеу открила је нашем колеги Сими Будимиру, како нежне женске руке херцеговачке камене плоче претварају у уметничке слике испуњене страшћу, љубављу и носталгијом.

Њене слике на камену никога не остављају равнодушним. Биљана Ристић камене плоче припрема по неколико месеци, а мотиви на њима су најчешће повезани са родном Херцеговином.

 

Биљана објашњава како настају њене слике:

„Пуно љубави, жеље и воље, и да оно што желим и волим насликам, и пренесем на једну такву чврсту подлогу, као што је камен, а са друге стране опет тешку, а племениту, јер камен је сам по себи тешка тахника. Рад на камену је тежак, јер захтева дуготрајну припрему, по неколико месеци од једног месеца па надаље, ту је 17 слојева наноса од малтера, чишћење камена, вађење практично из земље, затим чишћење, препарација, интеграција, шмирглање, бушење да се не види качење и сам начин качења и онда долази ваш мир, ваша молитва на камену који сам извадила и који узмем у своје руке, окренем по неколико пута. Узмем га и испричам своју причу.”

Милан Кнежевић је један од сликара који би желео да овлада овом техником:

„Због самог рада на камену, јер камен изискује много труда, сама припрема материјала. Ја сликам на платну, на папиру, па то може да се згужва и баци, ако вам се не свиђа, а камен када утрошите толико времена и на крају нешто погрешите - бацити, то већ није то. Зато жене имају истанчанију руку и мислим да Биљана то фантастично ради.”

Биљанине слике немају рамове, јер се камен не може урамити, тражи слободу у поставци, као што је и слици на њему неопходна слобода.

број коментара 0 Пошаљи коментар