Утицај пестицида на пчеле

У периоду вегетације биљака и воћа, право је време и за прскање од штеточина и болести. Међутим, због немара и незнања, пестицидима се уништавају и пчеле. Пчелари препоручују да се воћке прскају у поподневним сатима, када се пчеле врате у кошнице.

Контролишу пчеле, утврђују њихово стање и губитке током зиме. Чедомир Младеновић и Игор Анђелковић пчеларе 40 и 10 година, када је неопходно у овом периоду дохрањују пчеле.

"Закључак да су пчеле добро зимовале, нема сада губитака. Што се тиче тога баш су добро зимовале и видимо да су у пуној снази", каже Игор Анђелковић, пчелар из Врања.

"Пчеле су главни опрашивачи биљака, сваки трећи залогај који поједемо је захваљујући њима. Још је Ајнштајн рекао: "Када нестану пчеле, за четири године ће нестати и човечанство".

Пчеле највише угрожава неодговорна употреба пестицида у пољопривреди, запрашивање крпеља и комараца.

"Препорука је да се не прска у цвету него када једно две трећине латице цвета опадну, да прскају у поподневним сатима када се пчеле врате у кошнице. Тада мање опште са околином и преко ноћи тај пестицид, та хемија испари", каже Чедомир Младеновић, председник друштва пчелара "Матица" у Врању.

Присуство пчела је знак незагађене животне средине, а њихови производи су лековита и скупа храна. Мед, млеч и прополис чине тек један одсто онога што добијамо од пчела. Последњих неколико година приноси меда су мањи.

Пчелар Игор Анђелковић каже: "2016., 17.не да је био смањен, него нисмо имали уопште принос. Искључиво за њих, шак шта више, морали смо да дохрањујемо своја друштва да би преживела."

"Принос је смањен због разних климатских поремећаја, где долази до измрзавања воћа или удари прејака суша. Друго, немамо сточни фонд који је раније ишао на испашу, ђубрио то медоносно биље", додаје Чедомир Младеновић, председник друштва пчелара "Матица" у Врању.

Србија на 6 становника има 1 кошницу, што је најбољи резултат на свету. У области Сечуан у Кини, нестале су све дивље и питоме пчеле.

број коментара 0 пошаљи коментар