Шумадијски воћари шљиве морају да продају у бесцење

Не ваља кад не роди, а ни када прероди... Управо због доброг рода шљива - сорте чачанска рана која прва стиже за бербу и велике понуде, воћари из Шумадије немају коме да је продају. Оно што хладњачари нису откупили за извоз, сада може да иде само за индустријску производњу. Воћари су незадовољни, јер шљиве морају да продају у бесцење.

Јевремовићи из Малог Крмара, шљиве гаје на три хектара. Прошле године, кажу, целокупан род продат је по 100 динара за килограм. Сада су, од педесетак тона чачанске ране, хладњачарима предали, само 10 одсто.

"Продали смо ове године, по цени од 60 динара, а откуп је трајао можда четири, пет дана", Милан Јевремовић из Малог Крчмара. "После тога, скроз је прекинут откуп, и можемо да продамо само по 10 динара."

Милош Јевремовић сматра да би држава морала да произвођачима гарантује цену и откуп: "У супротном, немамо перспективу."

За Јевремовиће и друге воћаре проблем је пласман. Оно што нису продали, завршиће у ракији или индустријској прроизводњи. И док рана шљива још увек стоји у воћњацима, почео је откуп чачанске лепотице која је тражена на руском тржишту.

"Сваке године је проблем са раном шљивом", наглашава Мома Васиљевић, откупљивач из Трнаве. "Никада није трајао откуп дуже од седам дана. Ми смо кренули на време, купили, стопирали када је шљива почела да омекшава, јер коме да је продајемо?"

Драган Јовановић, председник СО Топола, каже да су сва откупна места у функцији:

"Све у суштини ради, али су цене због квалитета знатно ниже него претходних година."

Због пооштрених процедура, велике конкуренције на светском тржишту, као и због касније бербе, изгубили смо раније позиције у извозу. За велике воћаре, решење је у бољем планирању производње.

"Рејонизација је битна због квалитета и препознатљивости региона производње, да се што више сировине преради као полупроизвод или готов производ", наглашава воћар из Чумића Горан Мијајиловић.

Према подацима Републичког завода за статистику, шљива је у Србији засађена на 72.000 хектара, што је око 40 одсто укупних површина под воћем.

По производњи шљива, Србија је и даље у светском врху. И док се засади повећавају а произвођачи не знају шта ће са родом, прерада - која је знатно исплативија - вишеструко је смањена.

 

 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 17. јул 2019, 21:16) - anonymous [нерегистровани]

Pa neka peku rakiju,

to ce sigurno prodati.