Говоримо ли српски

Жаргон не подразумева сиромашење језика, напротив, све док не постане искључиви вид комуникације и ван групе у којој је настао и где је његова употреба очекивана и примерена. Језик ђака је сиромашан, сматра већина наставника, сведен на ограничени фонд речи које свакодневно користе, а значење многих доскора "обичних" речи за њих је непознато.

"Брате, кад ће опет журка? Синоћ сам мало забаговао, али било је врх." Типичан разговор двоје средњошколаца после забаве у којем се са мало речи преноси атмосфера целе вечери.

Економично јесте, али чини да се многе речи потискују и полако заборављају. Тако је реч "екстра" заменила лепо, одлично, дивно, непоновљиво и много других. Неке су још економичније: једна реч мења целу синтагму: реч "искулирати" значи и превазићи непријатну ситуацију без много штете и ангажовања, игнорисати некога или нешто, паметно решити проблем, итд.

Жаргон је специфична врста речи која припада једној групи, средини или неформалној скупини (спортски, тинејџерски, студентски...). Разлога за употребу жаргона је много: затворена комуникација унутар групе, разонода, жеља да се буде духовит и различит, скретање пажње, показивање припадности групи, постизање тајновитости, када нпр. ђаци не желе да професори сазнају о чему то говоре).

Неколико година у моди је било убацивање чистих енглеских речи, сада су у моди кованице, такозване СЕРБЕНГЛИШ микстуре - никако чист енглески и чист српски, већ нечисте слободноасоцијативне мешавине, енглеске речи са српским наставцима или обрнуто. Сада ће корисници таквог ленгвиџа рећи да се после школе гоухоумирају, уместо да иду кући.

Ученици петог разреда Основне школе "Анта Богићевић" из Лознице кажу да најчешће користе речи из енглеског језика или уколико не користе стране речи онда су у употреби речи попут брате, сестро, значи…

Суморно - тешка и непозната реч

Жаргон не мора да значи и сиромашење језика, напротив. Међутим, није добро ако то постане искључиви вид комуникације и ван групе у којој је настао и где је његова употреба очекивана и примерена. Жаргон вероватно није искључиви кривац за непримерено сиромашење речника ученика.

Језик ђака је сиромашан, сведен на ограничен фонд речи које свакодневно користе. Дешава се да не знају изразе које су биле део уобичајеног фонда речи претходних генерација и које нису подразумевале посебно образовање. Бранка Васић, наставница српског језика каже често мора да објашњава "обичне" речи као што су туробно или суморно, на пример, јер многи ученици не знају шта оне значе. 

Фразе и речи позајмљене најчешће из енглеског језика, чак и додатно деформисане комбиновањем са нашим наставцима или префиксима, уобичајене су и у завичају творца српског правописа и аутора првог речника српског језика.

Грађани Лознице кажу да се недовољно зна српски језик чак и у Вуковом крају, "жалосно је, али тако је".

"Много се више користи латинично писмо од ћириличног", каже један Лозничанин, "долазе туристи, људи из иностранства који би имали проблема да се снађу са ћирилицом". Његова суграђанка сматра да би предност ипак требало дати ћирилици, управо зато што је у том крају одрастао Вук Караџић.

Странци који дођу у Вуков завичај неће имати проблема да разумеју натписе на продавницама и ресторанима. Ретки су они који су исписани ћирилицом и српским речима, па се поред caffeа, shopа и fast foodа нађе тек понека кафана или пекара.

број коментара 9 Пошаљи коментар
(четвртак, 24. феб 2011, 19:15) - ][ [нерегистровани]

][

Мањак свести о СВОЈОЈ НАРОДНОСТИ код већине Срба је срж Наших недаћа.
Хтели то неки да признају или не ,,покондирено тиквенисање'' има свој крај тамо где губљење (и новчано, а и мождано) постаје сувише очигледно.
Што се пре истина очисти тим пре ће неки схватити до које мере заблуда није за потцењивање.
Многи поистовећују спорину схватања с глупошћу.

(четвртак, 24. феб 2011, 12:52) - PEPI [нерегистровани]

dadakanje



Govorimo li srpski?!
....
Po ovom naslovu /pitanju/, ne!

Srpski: "DA LI govorimo srpski".

(четвртак, 24. феб 2011, 12:04) - anonymous [нерегистровани]

@ KRAJ

Treba da se stidimo sopstvene, balkanske, ucmalosti i primitivizma! Nama je istorija puna ratova, ubijanja, mrznje, podjela! Balkan je "tranzitno podrucije" gdje su se civilizacije susretale, a takodje i narodi! Prije Slavena Balkansko p.o. su nastanjivali Iliri,Kelti,Avari (Obri),Goti,Vizigoti, Ostegoti,Rimljani i tek na kraju Slaveni i to tek od 5 ili 6 vijeka n.e! Kasnije smo bili "tranzit" krstasima na putu za Jerusalim,Turcima kao najkraci put do Evrope,Njemcima u oba svijetska rata "tranzit" za islamske zemlje koje su bile bogate naftom, a to se znalo i onomad! Mi umjesto da "pokupimo" sve najbolje od svih koji su prosli Balkan, mi to koristimo za medjusobna trvenja i ubijanja! To je sramota! Jezik je ziva tvar i govore ga zivi! Mrtva usta ne govore ni jedan jezik!!!

(четвртак, 24. феб 2011, 11:48) - anonymous [нерегистровани]

Govorimo li "srpski"

8000 rijeci je turskog porijekla,slican broj je latinskog, a odredjen broj je iz njemackog,engleskog,francuskog! O kakavom "kvarenju jezika" vi govorite!? Jezik je ziva tvar (govore ga ziva ljudska bica) i on je podlozan, isto kao i ta ista ziva bica, promjenama! recite mi jednu tipucnu srpsku rijec, ne slavensku, nego srpsku i koja nije "pozajmljena" iz drugih jezika!

(четвртак, 24. феб 2011, 11:23) - anonymous [нерегистровани]

TAЧНО

На жалост у потпуности се слажем са Вама. Ја спадам у ту групу младих али ми страшно смета коришћење туђица нпр. бекстејџ и још мнооооого таквих

(четвртак, 24. феб 2011, 09:05) - анонимус [нерегистровани]

Тужно

Tужно! Нарочито су ми туове фотографије без иједног ћириличног натписа.

(четвртак, 24. феб 2011, 08:56) - миланче [нерегистровани]

а

какве везе имају странци са писмом, у Грчкој све је написано ћирилицом па испод тога на енглеском а они живе од туризма...

(четвртак, 24. феб 2011, 03:01) - anonymous [нерегистровани]

Чемер

Е, ово је стварно врх. Та тврдња, да ће странци боље разумети ако је све на латиници стварно ннема никаквог упоришта.
1. Срби имају само једно писно, ћирилицу, и попут Руса, Бугара или Украјинаца не треба да је се стиде. Ми сада живимо у СРБИЈИ, а не у којекавим Jугославијама и нема никакве потребе да називе места пишемо СР/ХР латиницом. Примеr Niš написан са дијакритичким знаком š неће странац прочитати никад па је потребно написати Nish. Исто важи и за Бирчанинову улицу- Birčaninovu ulicu-Birchaninova. То Украјинци раде одавно и своја презимена транскрибују-преводе на енглески што тачније.
2. Латиница као друго писмо уведена је 1960-их јер су српски лингвисти мислили да уколико попусте Хрватима биће више поштовани. Резултат: ћирилица је скоро потиснута као национално писмо, замењена је у великој мери латиницом а данашњи ђаци пишу комбиновано ћирилицу и латиницу. Чак сам чуо од многих родитеља следећу изјаву: “Шта их гњаве са том ћирилицом, то треба да избаце, одмах да уче латиницу да би лакше савладали страни језик”.
Био бих можда и ја за то да треба се учи само латиница, али ту има један проблем. Пошто се код нас још увек све учи напамет а не са разумевањем резултат ће сигурно изостати. Резултати PISA тестова говоре сами за себе. Још нешто, подједнако користим оба писма, не грешим/не мешам слова, а положио сам и CAE испит из Енглеског па знам о чему причам.

(среда, 23. феб 2011, 21:04) - Урош [нерегистровани]

КРАЈ

Страшно.Ту је крива држава и школство које је успоставила.ми смо чист пример нације која нестаје.Овако нигде не постоји.Нема народа на свету који се више стиди сопственог идентитета од нас Срба.Неки стидент би могао на нама да докторира на теми нестајања једног народа због сопствене кривице(самоуништење)Ко задњи остане нек угаси светло.Повратка нема.Много смо јадни