Све чешће екстремно невреме, чему се можемо надати у будућности

Број дана са екстремним падавинама у Србији се удвостручио. Међутим, то је и глобални проблем пошто је планета топлија. Топлотни талас из Сахаре ускоро стиже у Европу. Климатолог Владимир Ђурђевић рекао је за РТС да промена климе у будућности зависи од Париског споразума.

Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду рекао је, гостујући у Дненвику РТС-а, да се планета загрејала за један степен у односу на пре 100 година. 

"Данас имамо атмосферу која је топлија за један степен и то знамо врло добро пошто имамо пуно података о томе. Таква атмосфера може да има седам одсто више водене паре. То је један физички закон, тако да је атмосфера богатија воденом паром и у ситуацији када дође до формирања облака, пошто је водена пара главно гориво за формирање облака и кише, ви можете да очекујете да ћете имати више кише, посебно у тако кратким периодима", објашњава Ђурђевић.

Када се гледају осматрања изнад Србије, број дана са тим екстремним падавинама скоро се удвостручио.

"Прва граница коју гледамо је 20 литара по метру квадратном, ово је много више и број таквих дана је двоструко већи. Самим тим је и ризик већи да се дешавају те екстремније падавине пошто су у атмосфери нијансе у питању да ли ће да падне 40, 80 или 110 литара по квадратном метру", каже Ђурђевић.

Додатни проблем је и неодржавање инфраструктуре на одговарајући начин, као и ђубре у речним коритима. И остали делови света се суочавају са сличним непогодама. 

"То није локална већ глобална ствар, то што се види код нас може да се види и у другим крајевима света. Није само Единбург у питању. Један од најбољих примера тих екстремних падавина је био ураган у Америци пре неколико година када је пало 1.300 литара за два-три дана. То је количина која је немогућа у неким стабилним климатским условима. Тако да је прича о екстремним падавинама прича целе планете. То нам се једноставно дешава и све више ће се дешавати у будућности", наводи климатолог Ђурђевић.

Шта значи Париски споразум? 

"Питање је да ли ће се то много променити или мање зависи од Париског споразума. Ако он успе и земље чланице УН ураде оно што су обећале, а то је да престану да користе фосилно гориво око 2060. или 2070. године, та промена неће бити толико значајна. Тој промени можемо да се прилагодимо, да можемо да функционишемо са таквим кишама. Ако се то не догоди, она ће промена бити драстично гора", каже климатолог.

Талас из Сахаре не стиже директно у Србију. Епицентар ће бити изнад Француске и Немачке. Почетком следеће недеље, пошто тај систем није стационаран, осетићемо мало више тог топлотног таласа. Неће бити тако интензиван као што се прогнозира за Француску и Немачку, где се прогнозирају високе температуре.

"Они су имали проблем са топлотним таласом 2003. године, када су имали високе температуре, и тада су имали страдале и велике штете тако да су сада много опрезнији. Само у Француској је страдало 15.000, у целој Европи је страдало скоро 30.000 људи. Сада покушавају да људе боље информишу шта да раде у таквим ситуацијама. То ће трајати сигурно четири до пет дана", наводи Ђурђевић.

Постоје ситуације када време постане хладно или мало хладније, али то је ипак привремена прича у односу на глобално загревање. Данас има двоструко више тих позитивних екстрема у односу на негативне екстреме, што је још један од сигнала да се планета загрева, истиче климатолог Владимир Ђурђевић.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 28. јун 2019, 19:09) - Vladoyu [нерегистровани]

promena klime

Prestanak koriscenja fosilnog goriva,2060/2070?
Da li sam dobro cuo?
Ovo smo uradili za poslednjih 50 godina.
A s' obzirom da stanovnistvo planete ubrzano raste,a kako je stanovnistvo vece,veci su i zahtevi i potraznje za koriscenje fosilnog goriva.
Za 20 godina,odosmo mi svi kao Atlantida,ako se nesto ubrzo ne resi.
A ko zna,posledice ce sigurno biti mnogo,mnogo vece.