Врело у Србији, најбоља препорука хладовина уз освежење

У целој земљи на снази је наранџасти метео аларм. До краја дана сунчано и веома топло. Највиша дневна температура око 37 степени, у Београду до 36. Сутра још топлије, до 38 степени. Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је за РТС да у другој половини ноћи између уторка и среде стиже освежење, пљускови и грмавина. У среду и четвртак биће ралативно свеже време за август, са нижом максималном температуром за осам до десет степени.

Mетеоролози за данас највљују веома топло време са температуром до 37 степени. Сутра нас очекује најтоплији дан овог лета.

Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је за РТС да нас судећи према температурама у већини места, сутра очекује до 38 степени, у Београду максимална температура 37.

"Задржаће се топло време и у уторак, мада би се већ у уторак у северним крајевима у поподневним сатима осетио дашак свежине, као претходница правог освежења које стиже у другој половини ноћи између уторка и среде, да би на северу било пљускова и грмљвине што би се проширило у среду и на остале крајеве", рекао је Тодоровић.

Према његовим речима, у среду и четвртак биће ралативно свеже време за август, с пљусковима и грмљавином и нижом максималном температуром за осам до десет степени.

Овога лета било је на почетку доста кише, а сада нас прати нешто топлије време, па се сви жале на спарно време.

"Уобичајено је да када су високе температуре, са честом појавом пљускова како је било у јуну и делом у јулу - да је та комбинација високе температуре и високе влажности показатељ спарног времена које већини људи не прија", рекао је Тодоровић.

Како каже, у августу имамо више сувих дана и релативна влажност је нижа осим у данима када имамо пљускове - када се спарина повећава.

Приметио је да све више грађана користи клима уређаје у становима, у објектима где раде и онда се организам навикне на тај темепратурни режим и када изађу на спољне услове, где је температура виша, чини им се да је много топлије него што јесте.

"Људски оранизам се одвикао од тог амбијента, а у ствари су природне температуре", каже он.

О климатским променама 

Тодоровић каже да се последњих деценија намеће теза о климатским променама као последици човековог утицаја, емисије гасова са ефектом стаклене баште, пре свега угљен-диоксидом.

У свету и код нас постоје људи који аргументима оповргавају такву тезу.

"Могу да кажем да је угљен-диоксид занемарљив што се тиче тог утицаја на пораст темепратуре и његов садржај зависи пре свега од температуре океана, са друге стране суштинске промене климе догађају се на много већим временским скалама што је Милутин Миланковић показао", каже Тодоровић.

У Београду, који има најдужи низ података од 130 година, примећује се да се понављају периоди мало топлијег и мало свежијег времена у трајању од приближно 35 година, указује он.

"У првој половини 19. века је било исто топлих лета и топлих дана са темепературама преко 40 степени, а да је на пример 60-тих, поготово 70-тих година био период релативно свежих лета, чак 70-тих, од тих десет година, свега у два дана је температура прелазила 35 степени", рекао је Тодоровић.

У том смислу, каже Тодоровић, примећује се нека цикличност тих периода што значи ако погледамо законитост која је природна у наредне две до три деценије највероватније нас очекује благи пад температуре, а то не значи да су и то климатске промене.

Тодоровић је рекао да је најбоља препорука хладовина, уз благо освежавање организма, при високим температурама и врућинама.

број коментара 0 Пошаљи коментар