Да ли се босански и црногорски разликују од српског језика

Прошле недеље, листао сам Правопис босанскога језика за основне и средње школе и Правопис црногорскога језика...

БОСАНСКИ 1. Босански језик је термин који не признају језички стручњаци у Београду, а мислим да је слична ситуација и у Загребу. А које је главно обележје тог језичког идиома? У тачки 155 Правописа босанскога језика стоји да су „ријечи из арапског, перзијског и турског језика најбројније посуђенице у босанскоме језику...“.

А то су: мосур (калем), фара (радост), девар (исламски верски обичај по којем се поводом нечије смрти новцем дарива сиротиња за откуп покојникове душе), хутба (проповед петком и за бајрам), текбир (у исламу учење односно изговарање у више наврата Алаху-екбер), тешдид (означава удвостручене консонанте у арапском језику)...

A шта је заједничко свим овим речима? Архаичне су, у медијима их нема, већ углавном у верским текстовима. Само онај ко живи у садашњости може отићи у будућност. Ко живи у прошлости тамо и остаје.

БОСАНСКИ 2. Које су још речи ушле у грађу Правописа босанскога језика? Оне поцрпене из дела писаца познатих по бираном језику и стилу: Меше Селимовића, Скендера Куленовића, Ћамила Сијарића, Асима Пеце...

Лепо. Само, зар то нису српски писци? Примери из њихових дела налазе се и у Правопису српскога језика. Којим језиком су говорили? Зар је Асим Пецо, некада професор на Филолошком факултету у Београду, писао на босанском?

Овде немамо само једну истину: наша је само једна од истина.

БОСАНСКИ 3. Босански се у нечему разилази од српског (а мислим и од хрватског) језика. На пример, у промени романских личних имена: у номинативу ће бити Petrarca, у генитиву Petrarke, а присвојни придев ће гласити Petrarkin. Оригинал се чува у основном облику, а у косим падежима и у присвојном придеву пише се као што се говори. Па где то још има?

Код Вука Стефановића Караџића. У преводу Новог завјета, у номинативу стоји Исус Христос (презиме само донекле адаптирано, остао грчки суфикс), у зависним падежима је Христа, Христу, а присвојни придев гласи Христов. Зашто?

Не преводи се свето име када је у основном облику. Тако је бар у српском. А Петрарка, ма колико велики песник, није проглашен за свеца.

ЦРНОГОРСКИ 1. И црногорски језик са својим правописом изазива контроверзе. У том правопису, у четвртом од девет Правописних начела стоји следеће: „Општецрногорски фонеми ћ, ђ, ć (умекшано с), з' (умекшано з), настали јекавским јотовањем, дио су црногорске стандарднојезичке норме.“

Српски лингвиста Срето Танасић тврди да је глас ć раширен на целокупном ијекавском подручју српскога језика. Исто је и са гласом ђ у речи ђед.

Зато је бесмислено враћати се дијалектима да би се утврдила посебност језика, јер „ниједан дијалекат који постоји у Црној Гори не реализује се само у границама државе Црне Горе“.

ЦРНОГОРСКИ 2. У хрватском језику, колико је мени познато, све скраћенице су променљиве и могу имати падежне наставке. У српском има и оних које су непроменљиве, где није створен обичај да се при говорењу спелују па не добијају морфолошке наставке.

Тако се САД чита „Сједињенe Америчкe Државe", НЕ: „ес-а-де“.

У црногорском правопису стоји да „правила имају своје изузетке у оним случајевима које је усталила дуга употребна традиција. Тако се нпр. САД чита као 'ес-а-де'“. Изгледа да су изабрали страну.

ЦРНОГОРСКИ 3. Социјални фемининативи су, према дефиницији професора Клајна, изведенице женског рода са значењем професионалног или неког другог друштвеног статуса, нпр. чистачица, шефица и сл.

Међутим, такве речи новијег датума, за које се залажу неке политичке групације, нису, бар за сада, део стандардног српског језика.

Део црногорског јесу: у њиховом правопису сам нашао оптимисткињу, психолошкињу, рационалисткињу. Изгледа да ипак не говоримо исти језик: док српски лингвисти сматрају да ове „родно сензитивне“ новотарије нису добро уклопљене у наш језички систем, за црногорски нису спорне.

број коментара 21 Пошаљи коментар
(уторак, 28. мај 2019, 22:32) - anonymous [нерегистровани]

Jezik i poreklo

Htela bi da dodam pre nego sto sam napustila Beograd ponela sam "Gorski Vijenac", i zbirku narodnih prica Vuka Karadjica, i Antologiju Srpske Narodne poezije. I jos uvek ih cuvam. Ima jos nekoliko knjiga koje mi znace puno, ali ove su pravo blago.

(уторак, 28. мај 2019, 21:03) - anonymous [нерегистровани]

Jezik i poreklo

Moja baka je rodjena u selu Temska i kad se udala odselila se u Pirot. Ona je uvek govorila pirotski. Ja sam je razumela ali nisam nikad bila u stanju da naucim pirotski. I dan danas kad sretnem nekog iz juzne Srbije po govoru znam odakle su. Ja sam odrasla u Beogradu i posle pedeset pet godina zivota u Kanadi ko god cuje moj govor zna da sam iz Beograda. A kad Hrvati cuju moj akcent okrenu mi ledja. Najveca ironija u svemu tome, otac katolik, a majka pravoslavne vere.

(петак, 24. мај 2019, 03:36) - anonymous [нерегистровани]

PITANJE?

Ako je SRPSKI KALENDAR star preko 7,500 godina, koliko je onda star srpski jezik? Za one nepismene koji pominju Vuka Karadzica samo da ih podsetim da je on reformator srpskog jezika a nije ga izmislio niti sa njim pocinje jezik srpskog naroda. Dakle, Srbi pravoslavne, katolicke, islamske...veroispovesti, vas jezik je jedan od najstarijih na svetu. Budite ponosni na to i prestanite da izmisljate koje kakve gluposti. Nije dobro ziveti u zabludi sopstvenih lazi, ili lazi koje vam plasiraju vasi zajednicki neprijatelji. Bavite se necim sto ce vam doneti neke koristi u zivotu i zivotima drugih ljudi na ovoj planeti. Prestanite da mesate dijalekte za jezike, i ne brinite o toploj vodi, ona je vec izmisljena.
Pozdrav iz CCCCanade.

(четвртак, 23. мај 2019, 15:36) - anonymous [нерегистровани]

Hrvatski,Bosanski,Crnogorski...

Sve su to varijante Srpskog jezika!

(четвртак, 23. мај 2019, 14:19) - Дејан [нерегистровани]

???

Није ми јасно зашто се ми бавимо туђим проблемима и туђим језиком?
Свако има право да мисли и ради онако како му одговара па и да свој језик назива како хоће.
Не можемо ми забрањивати.
Погледајте прво нашу ћирилицу, колико се користи. Јако мало.

(среда, 22. мај 2019, 10:59) - anonymous [нерегистровани]

Црногорски језички парадокс

Црногорски језик - језик, који не користе ни они који се декларишу да га користе. Веома интересантна појава да људи говоре да причају тим "црногорским" језиком, а не знају да све време причају српским. Док тај "црногорски језик" ни не познају. А и за њега постоји контрадикторност, јер је један црногорски који се предаје на катедри у Никшићу, а потпуно други на Цетињу. То су све последице када вештачки уводите језик, а да га нико не користи и да тиме не постоји оправдање за то... Сем политичког, када желите да нас убедите да Срби нису Срби него неки други који ето, имају све културолошке одлике Срба и идентификацију као Срби од средњег века до пре само 50 година.

(среда, 22. мај 2019, 10:06) - anonymous [нерегистровани]

Jasno

Stvar je jasna, oba su izmisljena jezika zarad politike.

(уторак, 21. мај 2019, 21:06) - Саша [нерегистровани]

Наречја

Постоји кедан чешки документ из 1314. који каже да је међ српским народом који прича српским постоји једна земља звана Хрватска. Тако и са овим другим. Што се мене тиче статус језика треба укинути и свести га на наречје. Коме не не свиђа нека прво прочита критеријуме који језик праве језиком. Поздрав

(уторак, 21. мај 2019, 19:38) - anonymous [нерегистровани]

Prekookeanske Gluposti i Izmisljotine

Nislijski i Sumadinski a da nepominjemo Lalinski sve su to zasebni jezici. Od jednog Srpsko-Hrvatskog danas najedanput stvorise 59 drugih jezika jer postoji mozda 87 reci koje su drugacije. To podrucije bivse Yugoslavie je dokazalo samo jednu stvar a to je da su gluplji od glupih i da su dozvolili da ih ne samo podkupe (za 50 banki) nego i da ih i vucu za nos a oni im kazu hvala za to. Budalama zakon nije pisan kazu Rusi.

(уторак, 21. мај 2019, 16:49) - anonymous [нерегистровани]

Top lista nadrealista

je ranih 90-tih prije rata pravila fenomenalan humor o "razlicitim" jezicma koji su u preko 90% isti, koji je kasnije postao zbilja. Nevezano od nasih prostora iznenadio sam se da na svijetu postoji cak 6 000 (hiljada) jezika. Izgleda da ljudima nije tesko smisliti jezik da bi komunicirali.