Урученa награда "Бранко Ћопић”

У Салону Клуба САНУ свечано је уручена награда “Бранко Ћопић “ писцима Горану Милашиновићу и Драгану Лакићевићу.

Управни одбор Задужбине Бранко Ћопића (председник Милисав Тешић, Горан Петровић, Душан Ковачевић, Нада МИлошевић Ђорђевић и Матија Бећковић) доделио је ово признање Милашиновићу за роман "Случај Винча"у издању "Лагуне" и Лакићевићу за књигу песама "Песме за једног читаоца" у издању "Партенона".

О награђеним делима су говорили дописни члан САНУ Горан Петровић и академик Матија Бећковић, а награђени су узвратили, беседама.

Петровић је, говорећи о садржају Милашиновићеве књиге о првом нуклеарном удесу у Винчи где је био постављен први нуклеарни реактор у СФРЈ оценио је да је "сам акцидент, узрочник; приказан тако као да се догађа близу нас, сад, или се догодио пре минут-два. "

"Данас можемо да меримо готово све, али нам књижевност, каткад, једина преостаје за случај да морамо да измеримо опсег људскости. Истина је некад мањак људскости, али некада и њен врхунац – као у роману " Случај Винча Горана Милашиновића", оценио је Горан Петровић.

Захавливши се на "високо цењеној и у великој мери обавезујућој књижевној награду Милашиновић је награду препустио роману "да се он носи са њеном славом".

Оценио је да се "неко дубокоуман и доброманмеран домишљато сетио како да се Ћопића присећамо барем једном годишње када се додељује награда која носи његово име" а да је у његовом случају "срећна последица награде што се последњих недеља вратио Ћопићу".

Академик Бећковић је за лауреата Лакићевића рекао да се убраја међу оне песнике "који су Ћоипићеви синови", јер, како је истакао, поседује исту дозу оптимизма као његов узор.

Са жаљењем констатаовао да је дошло време да се више цени шта се пева него како се пева и да то не важи када је Лакићевић у питању.

" У језику су моћ и немоћ поезије, а Лакићевић је један од ретких верника језика", приметио је Бећковић.

Лакићевић је своју беседу започео Ћопићевим стиховима да би констаовао да за ове стихове "На путу славних предака" запамтио у младости као и друге Ћопићеве, јер то је особина његове поезије – да се "лако прима у слух и да се не заборавља".

"Ту пријемчивост и реторичност поезије и њене сликовите музике наследио је Ћопић из српске усмене књижевности из које се родио и на коју се уметнички надовезао и као песник и као приповедач, мада се у његовом случају поезија и проза додирују и стапај једно у друго", рекао је Лакићевић.

број коментара 1 пошаљи коментар
(понедељак, 11. јун 2018, 18:16)
Rovca [нерегистровани]

maganik@siol.net

U prave ruke.