Дан Библиотеке САНУ у знаку Алексе Шантића

У Свечаној сали Српске академије наука и уметности је обележен Дан Библиотеке САНУ посвећен Алекси Шантићу (1868-1924).

Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић истакао је да је Библиотека "тихи океан чињеница у милион и пет стотина хиљада штампаних и електронских публикација".

"Ту су подаци о свим српским академицима у 177 година бираних, 10.000 њихових фотографија, центар за библиографке послове, 40 легата с Вуковом библиотеком, велики број реткости на више језика, електронски каталог, мноштво електронских страних часописа и књига, читаонице које раде цео дан", рекао је Вуксановић.

Он је истакао да се данас обележава један Дан и више јубилеја - 225 година од рођења Димитрија Тирола који је 14. јуна 1842. поклонио прве књиге Друштву српске словесности (њих 14), 150 година од рођења "осамљеног славуја са Неретве" Алексе Шантића и 125 година од рођења Милоша Црњанског који је пре стотинак година био у Мостару и видео Шантића.

Вуксановић је подсетио како је Црњански видео "предсмртног Шантића".

"Долазио је са дугом сенком, увек у црнини, носио је стара одела, мало похабана. Седео је, над Неретвом, уз кафу, са једном болесном измученошћу, која је волела још само свеће и месечину...У животу не видех човека тако стидљиве чистоте и жуди. Ниједна прљава реч, ниједан меснати осмех, недељама...Волео је земљу, а неку дубоку и страсну стидљивост имао је и у тој најдужој љубави", запазио је Црњански.

Председник САНУ академик Владимир Костић рекао је да је Шантић припадао књижевном кругу око мостарског листа Зора који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем, "уклето и трагично сапет неумољивим патријархалним назорима за родни Мостар, који је ретко напуштао, а и тада само да би му се убрзо вратио, писац песама које су му се некако отргле, јер им стихове због нечега зна више људи, него што је оних који знају да их је он испевао".

Костић сматра и да је мишљење Миљенка Јерговића веома значајно: "Његово (Шантићево) српство је било потпуно инклузивно. Укључивало је друкчије и различите, што из данашње перспективе делује готово па невероватно и непостојеће у овим данашњим световима и световима ових наших данашњих расправних патриота".

"У мом детињству, тик изнад данашње Треће београдске гимназије, једна уз другу налазиле су се две основне школе: "Алекса Шантић" и "Слободан Принцип-Сељо", по имену рођака једног далеко чувенијег Принципа. Данас тих школа више нема. Колико знам, постоји школа са Шантићевим именом у Калуђерици, али изгледа да је Црњански предосећао да ћемо, попут њега и ми продавати родитељске куће и добро је што нас на свој Дан Библиотека САНУ од тог наума одговара", истакао је Костић.

Беседу о Шантићу одржао је професор Јован Делић, а Шантићеве песме казивао је драмски уметник Небојша Кундачина.

У Библиотеци САНУ постављена је изложба посвећена Алекси Шантићу.

број коментара 1 пошаљи коментар
(уторак, 12. јун 2018, 23:29)
Goran [нерегистровани]

Aleksa

Lepo. Hvala gospodine Vuksanovicu.