Кад говори мртав краљ

Убиство владара једна је од великих тема модерне европске и светске историје. Међу њима је и Марсејски атентат на Александра Карађорђевића. То је тема књиге новинара и публицисте Ивана Миладиновића "Кад говори мртав краљ" - политичка позадина атентата на краља Александра Првог Карађорђевића у светлу старих и нових чињеница.

Зашто су европски архиви у којима би се пронашао одговор на питање ко су инспиратори и финансијери атентата на краља Александра и данас затворени за историчаре - истраживаче? Ко се плаши мртвог краља? Питања су од којих полази и Иван Миладиновић.

На основу старих и нових података, мозаично сложених покушао је да осветли трагични историјски догађај и понудио је његову интерпретацију.

"Објашњавам комплетну ситуацију у Европи тридесетих година, то је већ почетак краја Версајске Европе, а Александар је човек весник новог времена. Александар успева да створи балкански савез са геслом Балкан балканским народима и очигледно то је била и његова смртна пресуда", каже Иван Миладиновић, аутор књиге.

Миладиновић је овој повести дао филмску, сценаристичку и књижевну форму, представио све ликове југословенског краља али и његових министара, обавештајаца и многих других и познатих и тајанствених актера. Показао равнодушне пријатеље и уједињене непријатеље.

"Није само реч о томе да су га убиле усташе или ВМРО, у атентат су непосредно биле умешане Италија и Мађарска... Оно што такође додаје ова књига, а у овој књизи је све сакупљено на једном месту, то је кривица нацистичке Немачке, умешаност нацистичке Немачке и умешаност совјетске Русије, бољшевичке Русије, при чему се аутор не устеже тога да на крају подвуче линију и да свој закључак ", каже  др Милош Ковић, историчар.

Лингвиста Михаило Шћепановић указује да је на читаоцу да одреди шта су праве чињенице, шта је историјска истина, шта је скривена истина и на који је начин осамдесет година српска комунистичка и европска историографија скривала истину са смрти краља Александра.

Тумачи дела истичу да публицистички приступ - филмско ређање догађаја, са вешто уклопљеним изводима из литературе, омогућавају да се књига чита у једном даху, али управо због тога и да се о свему написаном промишља.

број коментара 0 Пошаљи коментар