Сећање на књижевног великана – годишњица смрти Данила Киша

Данас се навршава тридесет година од када је у Паризу преминуо књижевник Данило Киш. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности и један је од најпревођенијих писаца и до данас је инспирација другим књижевницима.

Испуњен бројним наградама и тешким оспоравањима, животни пут водио је књижевника Данила Киша од родне Суботице, широм некадашње Југославије, до Француске.

Његов отац, мађарски Јеврејин, страдао је у Аушвицу, а он се са мајком Црногорком и сестром, из Новог Сада преселио на Цетиње. Ту је живео до завршетка гимназије.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, као први студент на катедри за општу књижевност.

Прве радове објавио је са 18 година, а први роман Псалм 44 са 20 година. Почетком шездесетих обрео се у Француској где је радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитетима у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Одатле потиче и његово прво значајније прозно дело Башта, пепео, затим Рани јади и бројни преводи. Бавио се и филмским серијама.

Библијске легенде и теме из стварности која га окружује биле су база његових прича. Његова књига Гробница за Бориса Давидовича објављена је 1976. године и била је предмет критика, наводно због плагијата и коришћења борхесовског метода у писању. Напади су трајали месецима. После неколико полемика, наредне године, написао је Час анатомије. Истовремено је за оспоравано дело добио награду „Иван Горан Ковачић“.

Данило Киш је живео на Савском венцу, где сада станује његова бивша супруга Мирјана Миочинович, и на Вождовцу, где још има станара који се сећају кратких сусрета са њим.

Последњих десет година живота, Данило Киш је провео у Француској, где је одликован за целокупно животно дело. Био је у заједници са Паскал Делпеш, која се латила великог посла: превода његових дела на француски језик. Професионални пут довео ју је и до Београда, где је пре десет година обављала функцију директора Француског института.

број коментара 0 Пошаљи коментар