Socijalne karte za pravedniju pomoć

Idejni projekat za uvođenje socijalnih karata je gotov, a ove nedelje raspisuje se tender za nabavku opreme, kažu u Vladi. Ipak, tek početkom iduće godine socijalne karte trebalo bi da budu u funkciji. Cilj je da svi koji primaju neku nadoknadu budu zavedeni na jednom mestu, provereni i kategorizovani.

Teška je svakodnevica u petočlanoj romskoj porodici Beriša u Vranju, kojoj je dečji dodatak jedini izvor prihoda.

"Pa šta imam, 6.000 za decu – to je, ako izađe za njih", kaže Emra Beriša.

Ni žena ni muž ne rade nigde. On je kovač, ali je posla, kažu slabo.

"Ne dolazi niko, nemamo nikakav izlaz. Moji će da pomognu jedanput, dva puta. Bogami, ne mogu ni oni, imaju i oni porodicu", rekla je Fatima Beriša.

Porodicu sličnog materijalnog stanja imaju i drugi – samo u Vranju njih još 1.200.

A, bilo bi lakše da postoje socijalne karte, da su institucije povezane i da se zna kako ko zaista živi.

"U toku ove nedelje bi trebalo da krenemo sa tenderom za nabavku opreme i ja očekujem da ona bude u funkciji, ta prva faza socijalnih karata, početkom sledeće godine – gde ćemo da sublimiramo i na jednom mestu objedinimo sve baze podataka, koje ima ministarstvo, a u drugoj polovini godine i da usvojimo zakon o socijalnim kartama", rekao je Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zakon bi omogućio zaštitu gomile privatnih podataka kojom će baza raspolagati, ali najvažnije je da država zna kome treba pomoć. Postoje i oni koje je sramota da je zatraže.

"Mi znamo kolika sredstva imamo, ali nismo sigurni baš da li ta sredstva idu u prave ruke. Mislim da i korisnici treba da znaju da li je sve ono što država želi njima da da i dato u pravom iznosu. Mi želimo da tom analizom napravimo upravo jednu transparentnost, i ja mislim pravedniji sistem raspodele tih sredstava", kaže ministar Đorđević.

Upravo je to postigla Crna Gora koja je uvela socijalne karte.

"Videlo se da neki korisnici ne ispunjavaju uslove, da nisu prema nekim kriterijumima siromašni i da bi trebalo da budu kvalifikovani za određenu socijalnu pomoć. Ali su s druge strane ušli u sistem ljudi koji su zaista u stanju socijalne potrebe i ta su im novčana davanja potrebna", navodi Jelena Žarković Rakić iz Fondacije za razvoj ekonomskih nauka.

Istraživanja su pokazala da Srbija i sada ima solidan sistem socijalne pomoći, ali da može bolje.

"Dečji dodatak koji administriraju opštine, opštinske službe, dakle ne centri za socijalni rad, pokazuju da tu postoji curenje ka onima koji, da tako kažem, nisu tako siromašni", ističe Jelena Žarković Rakić.

Socijalne karte štede novac i vreme i siromašnima i državi.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 22. jul 2018, 23:43)
vera [neregistrovani]

nema brige o stanovništvu

Sramota je da socijalnu pomoć ne može dobiti osoba koja ima bilo kakav krov nad glavom i ništa više. Sramota je da dok čekaju starosnu penziju i žive od milosti drugih ne podležu socijalnom programu.
Sramota je što ne mogu ostvariti nikakva prava jer nemaju novca za prevoz i troškove države.
mnogo je nepravde oko nas.

(nedelja, 22. jul 2018, 21:13)
anonymous [neregistrovani]

Tužno

Sramno je da neko kaže da dečji dodatak ide samo siromašnim.