Dotacija stambenih kredita

I pored svetske finansijske krize i uvećanog budžetskog deficita, država će i dalje dotirati stambene kredite za građane mlađe od 45 godina. Da li će se predviđena kvota od 487 miliona dinara potrošiti do kraja godine, zavisi i od toga da li će banke podići kamate.

Interesovanje je smanjeno i zbog preobimne dokumentacije. S druge strane, u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje kredita tvrde da za tri minuta obrade jedan kredit, pod uslovom da je dokumentacija potpuna.

Najveći broj građana koji nema rešeno stambeno pitanje, to jest ne poseduje nijednu nekretninu, a nema više od 45 godina, može da dobije stambeni kredit koji dotira država.

U ukupnoj ceni stana kupac učestvuje sa 5 odsto, država sa 20 odsto, dok bankarski kredit pokriva preostale tri četvrtine cene stana. Pod tim uslovima, i Milica Šapić htela je da reši stambeno pitanje.

"Kada sam počela da prikupljam dokumenta za stan shvatila sam da mi treba preko 20 i više dokumenata i da ceo postupak jako komplikovan, a da prodavac nije bio u mogućnosti da me sačeka i samim tim morala sam da odustanem od tog kredita preko države iako smatram da je najpovoljniji", kaže kupac Milica Šapić.

U bankama kažu da je aktuelna finansijska kriza smanjila potražnju za stambenim, pa tako i dotiranim kreditima.

"Naše dosadašnje iskustvo i praksa u vezi sa subvencionisanim su pokazali da se javljaju određeni ogranicavajući faktori i problemi. Volks banka ređe je radila zahteve koji su se odnosili na subvencionisane kredite", kaže Nenad Lučić iz Volks banke.

Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, u poslednjih tridesetak dana, za dotirane kredite stiglo je oko 340 zahteva.

Za sada, tvrde, ima dovoljno para. Slažu se da je dokumentacija obimna, ali da je sistem evidencije nekretnina jako loš, posebno kada je reč o objektima u izgradnji.

"Isplata kredita kod takvih vrsta kredita sa objektima u izgradnji je uslovljena upisom hipoteke, mi nismo sigurni da li će zemljišno knjižni sud upisati hipoteku nad određenim objektom i onda se postavlja pitanje da ukoliko se ne upise ne moze biti isplate kredita.

Ali generalno treba očekivati da zbog skoka kamatnih stopa i smanjenog obima dugorocnih izvora kod poslovnih banaka dođe do umanjenog prijema zahteva i nesto manjeg broja kredita", kaže Aleksandar Jović iz Nacionalne korporacije za osiguranje kredita.

Program dotiranih kredita predviđen je i za sledeću godinu. Koliko će novca biti izdvojeno, znaće se posle usvajanja budžeta.

Da podsetimo, za ovu godinu izdvojeno je 3,5 milijarde dinara, deo je utrošen na kredite za vojsku, zdravstvo i prosvetu, pa je za ostale građane ostalo oko 1,9 milijardi dinara.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 18. okt 2008, 21:56) - anonymous [neregistrovani]

e, sad znas zasto je to dobro

Milica Sapic treba da zahvali bogu sto joj taj kredit nije uspeo. Sad posle naglog dolaska krize nekretnina i u Srbiju, moci ce da kupi stan po mnogo pristupacnijoj ceni.