Skup o srpskoj privredi u Briselu

Okrugli sto o uticaju evropskih integracija na srpsku ekonomiju i privredu biće održan sutra u Briselu. Privredna komora Srbije i kompanija "Delta" organizatori skupa.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren vodiće glavnu reč, dok će za okruglim stolom sedeti istaknuti privrednici iz Srbije, kao i zvaničnici EU.

Ren će na skupu govoriti o uticaju procesa pristupanja EU na srpsku ekonomiju, o ulozi biznisa u promovisanju regionalnih i evropskih integracija, kao i o izazovima i mogućnostima za strane investicije u Srbiji.

Na do sada najvišem skupu srpskih privrednika i evropskih zvaničnika u Briselu učestovaće više desetina direktora vodećih srpskih kompanija, koji će predstaviti svoje viđenje uloge srpske privrede u evropskim integracijama.

Srpsku delegaciju činiće predsednik Ekonomskog instituta Danko Đunić, predsednik Delta holdinga Miroslav Mišković, generalni direktor konditorske kompanije "Bambi-Banat" Miroslav Miletić i predsednik Izvršnog odbora "Sosijete ženeral" banke u Srbiji Goran Pitić.

Na skupu će govoriti i generalni sekretar Evropske privredne komore Arnaldo Abruzini, direktor Udruženja preduzeća Belgije Rudi Tomas, šef odeljenja za kredite Evropske investicione banke Gvido Prudom, direktor Centra za evropsku politiku Danijel Gros, specijalni predstavnik Svetske banke za jugoistočnu Evropu Sandra Bloemenkamp i zamenik predsednika ABB-a Georg Brodać.

Priprema srpske ekonomije za EU

Ključno pitanje za srpsku ekonomiju upravo je priprema kompanija za oštru konkurenciju na otvorenom evropskom tržištu, ističu u institucijama EU.

"Srpske kompanije moraju da budu konkurentnije. Ne želimo da srpske kompanije propadnu, već da one budu bolje pripremljene, da ne bude šokova prilikom potpunog otvaranja tržišta", kažu za Tanjug izvori u EU.

Konkurentnost u Srbiji nije dovoljno jaka, a s druge strane Direktorat za konkurenciju u Evropskoj komisiji zahteva od zemalja članica i kandidata za članstvo u EU ozbiljan antimonopolistički rad, uključujući i stvaranje jakih, nezavisnih tela iz ove oblasti.

"Najveći problem za deficit srpske trgovine je to što srpska roba nije uvek u stanju da se nadmeće na evropskom tržištu. Iz tehničkih razloga, ali i zbog toga što se zahtevaju rigorozni bezbednosni uslovi za prodaju robe", ističu sagovornici Tanjuga.

Poljoprivreda najugroženija

Jedno od težih pitanja će biti i srpska poljoprivreda, odnosno njena konkurentnost. Do sada je, zahvaljujući jednostranoj odluci EU da 2000. usvoji autonomne trgovinske mere za zemlje zapadnog Balkana, praktično sve osim određenih poljoprivrednih proizvoda moglo da se slobodno izvozi u EU (postoje kvote na vino, određene riblje proizvode, šećer i mladu govedinu).

"Srbija će ionako morati da počne da otvara tržište jer će na kraju krajeva morati da se uskladi sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU", ističu u EU i dodaju da Brisel "ne želi da poljoprivreda Srbije propadne".

Oni naglašavaju da je, bez obzira na jednostranu primenu preferencija od strane EU i odluke Srbije o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma, ipak izuzetno značajno da EU formalno odobri primenu sporazuma i da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude ratifikovan kako bi postojao ugovorni odnos dve strane.

"Poenta SSP je konsolidacija već postignute liberaralizacije uvoza, onoga što je jednostrano već urađeno. Međutim, bez tog sporazuma, odnosno ugovornog odnosa, EU bi teorijski mogla da jednostrano povuče svoje preferencijale... sa SSP bilo koja promena zahteva otvaranje dugih pregovora", kažu izvori u EU.

Vlada Srbije je donela odluku o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara 2009. godine, sa ciljem da se Srbija pripremi za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

broj komentara 0 pošalji komentar