Kako je Ante vezao dinar za marku – šest stvari o njegovoj reformi

Na čelo Saveznog izvršnog veća SFRJ Ante Marković je stupio u martu 1989. godine i zatekao, malo je reći, teško ekonomsko stanje. Podivljala inflacija, ogroman javni dug, privreda koja posustaje... Njegov ambiciozan ekonomski program, počeo je da se primenjuje pre tačo 30 godina, nakon čega je stanje stabilizovano. Ipak, njegovi planovi su osujećeni zbog političkih prilika i neprilika koje su dovele do raspada SFRJ. Ovo je šest stvari koje bi trebalo da znate o ekonomskim reformama koje je sprovodio Ante Marković.

Obuzdavanje inflacije

Marković je oborio inflaciju s 56 odsto mesečno, koliko je iznosila u novembru, na 2,4 odsto u martu 1990. godine.  

Tranzicioni zakoni 

Došlo je do liberalizacije uvoza, delimične deregulacije i otvaranja tržišta novca, kapitala i radne snage. 

Rast deviznih rezervi 

Nakon reformi porasle su devizne rezerve SFRJ sa 1,5 na 6,8 milijardi dolara. 

Stabilizacija kursa dinara 

Jugoslovenski dinar je vezan za nemačku marku, u odnosu 1:7. Dinar je bio jedina konvertibilna valuta sa istoka Evrope.  

Smanjenje javnog duga 

U vremenskom intervalu od godinu i po dana prepolovljen je spoljni dug na 12,2 milijarde dolara. 

Privatizacija 

Izmenjen je Zakon o privatizaciji koji je kasnije postao poznat "Markovićeva privatizacija". Radnicima je pružena prilika da postanu akcionari svog preduzeća kroz otkup akcija. 

broj komentara 15 pošalji komentar
(petak, 20. dec 2019, 00:00) - Abc [neregistrovani]

Pravedan program

Ono sto je Ante Markovic napravio jedini u istoriji sfrj i do danas neprevazidjeno jeste da je platio radnike tj.zaposlene koji su radili.Bilo je posla...smanjio je uravnilovku koju je Dinkicev rezim ponovo uspostavio.Kvalitetan program...bilo je novca...tada sam se jedini put u zivotu osetio ponosnim gradjaninom iako sam bio student iz radnicke porodice...od tada svi premijeri su bili cisti amateri partokrate...ove posle 2000.te ne zelim da komentarisem

(četvrtak, 19. dec 2019, 21:12) - anonymous [neregistrovani]

Koji god da je dosao na mesto Ante Markovica isto bi bilo

SFRJ se morala rasturiti. Nijejoj bilo spasa pa ni ekonomiji.

(četvrtak, 19. dec 2019, 15:00) - anonymous [neregistrovani]

ante

Ante je otpisan onoga trenutka kada je na Kozari najavio stvaranje novog jugoslovenskog pokreta.
Plan za rasturanje Jugoslavije je vec bio aktiviran, i to se vise nije smelo zaustaviti.

(četvrtak, 19. dec 2019, 14:19) - Markovljev [neregistrovani]

Greška privatizacije

Ideja sa akcijama za radnike je bila dobra, jer su firme dobile živi novac koji bi isplaćivali radnicima kao plate, samo je greška što u tim turbulentnim vremenima i inflaciji prvobitne akcije su izgubile vrednost, pa su firme izvan zakona ponovo preračunavali učešće radnika u vlasništvu da bi im od 49% ostala sića od 2 do 3% a kasnije je i to na volšeban način nestalo, firme se prodale kao da nije ni bilo akcionara. To je činjenica većine manjih preduzeća i ostaše nam samo bezvredne akcije koji nepriznaju ni novi vlasnici firmi (koje su preživele) ni država koja nam nije priznala ni pravo na državne akcije jer smo već vodjeni kao akcionari. Da je privatizacija bila izvršena na procentnu a ne noiminalnui vrednost, niko nas nebi pokrao, kao što nas je ostalo na stotine hiljada.

(četvrtak, 19. dec 2019, 14:19) - anonymous [neregistrovani]

@Re: 'U to doba sam radio i imao sam platu oko 1300 nemačkih maraka'

A zašto misliš da plata nije bila realna? Pa ko je bre stvorio ovo što vi već dve decenije rasprodajete, pošto ste prethodno obezvredili?
Zašto uvek smatrate da rad radnika u Srbiji manje vredi od istog rada koji neko uloži na zapadu?

(četvrtak, 19. dec 2019, 14:11) - anonymous [neregistrovani]

Re: 'U to doba sam radio i imao sam platu oko 1300 nemačkih maraka'

Napisa jedan čitalac: 'U to doba sam radio i imao sam platu oko 1300 nemačkih maraka, što je bilo malo manje nego u nemačkoj.'
Pa zar stvarno misliš da je ta plata bila realna i samo malo manja od plata u Nemačkoj koja je tada bila na vrhuncu moći, zar smatraš da se samo kursom dinara mogu uduplati plate, pa eto da je Marković proglasio kurs marka 4 dinara ti bi imao platu preko 2000 maraka, jel stvarno misliš da to tako funkcioniše ?
Naime, SFRJ je u to vreme imala stalni devizni priliv oko 4 milijarde $ od naših radnika u inostranstvu i oko 6 milijardi $ novca koje su naše firme zarađivale od izvoza ili radova izvođenih u inostranstvu, mahom u Iraku, Libiji, i ostalim Arapskim zemljama, te izvoz vojne tehnike u vrednosti 1-2 milijarde $, obuka oficira u Libiji, što je bilo mnogo više nego što je bila potražnja za devizama u zemlji tako da je mogao da se igra sa kursom kako hoće a taj precenjeni kurs je pogodovao uvozu strane robe i posledično gašenju naše proizvodnje.

(četvrtak, 19. dec 2019, 14:02) - anonymous [neregistrovani]

Sećam se...

... da sam tada u Londonu u banci menjao dinare za funte. Bio je konvertibilan. Ali stvarno.
Je li iko posle to postigao?

(četvrtak, 19. dec 2019, 14:01) - anonymous [neregistrovani]

RE:Ne slažem se

Ma nemoj, a ko je stvorio vrednosti, odnosno novac kojim je kako ti kažeš država pravila fabrike? Strani investitori, možda? Pale s neba?
Ne znaš ništa o društvenom i državnom uređenju SFRJ. Sedi, jedan.

(četvrtak, 19. dec 2019, 13:55) - Kum Milovan [neregistrovani]

Ekonomija - politika

Sjajan primer da se ekonomijom nikada ne moze resavsti politika. Markovic je napravio fenomenalan ekonomski program koji je zaustavio desetogodisnju agoniju sa nestasicama i ogromnom inflacijom, ali to nije bilo dovoljno da se rese nagomilani politicki problemi. Kada je EZ ponudila ubrzano punopravno clanstvo SFRJ i obilnu trenutnu ekonomsku pomoc, Franjo Tudjman je odmah odgovorio da Hrvatsku ne zanimaju nikakve milijarde dolara vec jedino i samo nezavisnost. Svi koji misle da se novcem mogu resavati krupna politicka pitanja neka se sete Markovica i njegovog programa koji je i pored svoje sjajne zamisli, doziveo fijasko.

(četvrtak, 19. dec 2019, 13:49) - Zoran [neregistrovani]

Re: ne slazem se

Fabrike su se pravile putem kredita koje su te iste fabrike otplacivale naravno novcem koji su radnici stvarali radeci u toj fabrici.