Kakve su šanse domaćeg krompira protiv uvoznog

U ponudi je najmanje domaćeg krompira pa uglavnom kupujemo uvozni iz Belorusije, Belgije, Holandije i Francuske, a i prebranac sve češće pravimo od pasulja uvoznog iz Etiopije, Kirgistana, Kine i Egipta. Gde su nestali srpski pasulj i krompir?

Sudeći po cenama i ponudi, izgleda da ćemo biti željni domaćeg krompira i pasulja. Kilogram domaćeg krompira na pijacama košta od 60 do 100 dinara, a u prodavnicama onaj iz uvoza na akciji prodaje se za 45 dinara.

Zašto sve više uvozimo najpoznatije srpske povrtarske kulture?

"Imamo proizvodnju krompira koja iz godine u godinu opada i u fizičkom obimu i pogledu broja proizvođača. U poslednjih sedam-osam godina broj proizvođača je skoro prepolovljen. Cena na tržištu krompira zavisi od toga da li imamo izvoz ili uvoz", kaže dr Živko Bugarčević, stručnjak za krompir.  

Domaći krompir nema mnogo šanse protiv uvoznog jeftinijeg krompira iz EU i Belorusije, gde države već dugo subvencionišu tu proizvodnju, proizvođači imaju savremenu mehanizaciju i na raspolaganju velika skladišta.

U Srbiji na primer godišnje propadne najmanje 80.000 tona krompira zbog neuslovnog skladištenja.

"Verovatno mnogi misle da je srpski seljak Zapadna Srbija, brdsko-planinsko područje Moravičkog okruga, Zlatiborskog i sve ono što je vezano za brda - što su ranije bili sinonimi dobrog kvaliteta krompira", kaže Bugarčević. 

Kaže da imamo savremenu proizvodnju krompira u Vojvodini, sisteme za navodnjavanje, moćnu mehanizaciju, kvalitetno zemljište, kvalitetno seme. 

Prodavac na pijaci smatra da bi cena trebalo da bude oko 100 dinara da bi bio zadovoljan. 

Tek na nekoliko tezgi na pijaci prodaje se domaći pasulj po ceni do 300 dinara.

Domaći pasulj sa kolenicama tako sada češće pravimo od pasulja iz Etiopije, Kirgistana, Kine ili Egipta. Godišnje za uvoz damo 10.000 evra.

Đorđe Moravčević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da dok smo pasulj gajili sa kukuruzom imali smo dovoljno pasulja, a sada imamo dovoljno kukuruza a nestao nam je pasulj jer ga gajimo u monokulturi.

"Možda bismo voleli da je naše kvalitetnije, suština je da pri uvozu, što država i radi, državni organi kontrolišu tu robu i sve što dođe u prodaju ne bi trebalo da se u mnogome razlikuje od kvaliteta. Bila bi paušalna moja ocena da kažem da je nešto iz uvoza manje kvalitetno od toga šta proizvodi naš poizvođač", istakao je Moravčević.     

Više se ni preprodavci na pijaci ne trude da nas ubede da je krompir ivanjički, a pasulj tetovac.

broj komentara 6 pošalji komentar
(sreda, 25. dec 2019, 02:45) - anonymous [neregistrovani]

U Vojvodini

Imam 10hektara zemlje i to se u Banatu smatra za malo zemlje jer se radi isključivo ratarstvo tj seje se kukuruz, suncokret i pšenica u većini slučajeva. Hteo sam da pokrenem proizvodnju luka i krompira, ali sa pričom o "mini Šengenu" uz ovaj ludi uvoz svega i svačega od svuda i svakuda ja se bojim da zasadim bilo šta sem gore pomenutih ratarskih kultura. Država daje subvencije za poljo mašine, ali ne trebaju proizvođaču subvencije nego realna cena i siguran plasman proizvoda.

(utorak, 24. dec 2019, 22:03) - anonymous [neregistrovani]

Mladi poljoprivrednik

Nema ko vise da radi na selu, ostali samo starci. I ja cim zavrsim fax idem za Nemacku iako imam zemlje. 

(utorak, 24. dec 2019, 21:57) - anonymous [neregistrovani]

Loša politika

Ko proizvodi želi da mu se trud isplati, a toga nema. Tanka je pomoć države poljoprivrednicima i stočarima. S druge strane ima ih koji ne žele da se bave poljoprivredom i da proizvedu nešto za sebe. A plate male i svako kupuje što jeftinije i tu se uvek nađu profiteri.

(utorak, 24. dec 2019, 21:49) - anonymous [neregistrovani]

Jake

Jake ako kupujemo domaće

(utorak, 24. dec 2019, 21:15) - anonymous [neregistrovani]

Nista novo

Unistili su domaci krompir iz zapadne Srbije.Ovaj vestacki sto jedemo sam se kvari iznutra.Uzasno.Nema nijedne laboratorije kpja ispituje toksikologiju i slicno.Pitaj Boga cime nas kljukaju.

(utorak, 24. dec 2019, 19:12) - Саша [neregistrovani]

Домаће

Уништавамо домаће као што су урадили у Хрватској. Тамо нема ко да ради нити да сади. Сви одоше. Подхитно мере за подстицај домаћих производа.