Građevinarstvo glavni motor rasta BDP-a

Rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biće četiri odsto, procenio je Republički zavod za statistiku. Po rastu od 28 i po procenata prednjači sektor građevinarstva. Jedino je poljoprivreda u poređenju s prošlom godinom u minusu od 0,1 odsto, što ublažava činjenica da su prethodne dve godine bile rekordne.

Uz podatak da je od 2010. bruto domaći proizvod porastao 19,6 procenata, zvanična statistika posle rekordnog trećeg kvartala ove godine, i uz delimične podatke za četvrti, izlazi sa konačnom procenom za ovu godinu.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević da je rast bruto domaćeg proizvoda porcenjen na četiri odsto.

"Ta veličina je bila projektovana na 3,5 odsto. Godina se završava sa znatno većim brojem i tome doprinele sve glavne aktivnosti, sve delatnosti", dodaje Kovačević.

Takav rezultat pogurale su investicije koje su za 14,2 odsto veće nego prošle godine. Rast građevinarstva dostigao je čak 28,5 odsto. Promet na malo u trgovinama veći je od devet odsto, kao i u sektoru usluga.

Saobraćaj i skladištenje beleže rast od 6,4, a telekomunikacije 5,7 odsto. U takvim uslovima statistika beleži povećanje zaposlenosti, koja dostiže 49,6 odsto i pad nezposlenosti na devet i po procenata.

Vesna Pantelić iz sektor statistike tržišta rada RZS objašnjava da se stopa zaposlenosti računa se kao udeo zaposlenih u ukupnoj populaciji radno sposobnog stanovništva starijeg od 15 godina, dok se stopa nezaposlenosti računa kao udeo nezaposlenih u radnoj snazi koju čine zaposleni i nezaposleni, dok se ostali računsju kao neaktivni.

I industrijska proizvodnja u plusu

Iako na početku godine nije tako izgledalo, ukupna industrijska proizvodnja je u plusu. Uz remonte postrojenja, stanje je otežala i manja tražnja, zbog stagnacije evropskih ekonomija. Primetno je i da se prerađivačka industrija orijentisala na viši nivo dorade, što je doprinelo menjanju odnosa uvoza i izvoza.

"Rast izvoza ubrzavo je od sredine godine, pa od avgusta, i konačno u novembru kada se gleda međugodišnji rast izvoza, međugodišnji indeks. Dinamika izvoza je ponovo prevazišla dinamiku uvoza", naglašava Miladin Kovačević.

Demografski podaci i dalje ukazuju na to da samo po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, godišnje gubimo više od 35 hiljada stanovnika. Dobra vest je da je od početka ove godine rođeno 585 beba više nego prošle godine.

broj komentara 5 pošalji komentar
(ponedeljak, 30. dec 2019, 07:17) - anonymous [neregistrovani]

Hjj

Ne, biće da su neaktivni fiktivno zaposleni za statistiku. Jer ako si nezaposlen i ne javis se u biro na 3 meseca, automatski te skidaju sa liste nezaposlenih. To mi nikad nije bilo najjasnije zašto se tako radi.

(nedelja, 29. dec 2019, 23:46) - anonymous [neregistrovani]

radno sposobni

Ispade da se radno sposobni, dakle stariji od 15 godina, dele na zaposlene 59,6 odsto, nezaposlene 9,5 odsto a ostali spadaju u neaktivne, ma šta to bilo?! 42 odsto radno neaktivnih?! Nemoguće da su to sve djaci i studenti, mi bi bili mlada nacija. Nešto ne štima u toj matematici, da nisu ti neaktivnih isto što i nezaposleni?!

(nedelja, 29. dec 2019, 22:44) - anonymous [neregistrovani]

Objašnjenje

Kako to objasni gospodja iz statistike?! Stopa zaposlenosti se računa u odnosu na broj radno sposobnih starijih od 15 godina, a stopa nezaposlenosti u odnosu na broj zaposlenih i nezaposlemih?! Neuhvatljiva statistika?!

(nedelja, 29. dec 2019, 21:39) - slavoljub [neregistrovani]

Komentar

Poznato je da gradjevinarstvo najvise utice na rast BDP-a. To bi nasi ekonomisti trebalo da znaju.

(nedelja, 29. dec 2019, 21:03) - anonymous [neregistrovani]

jjejdjd

Znam da će uvek neko drugačije meriti ove brojke i jako dobro znam da postoji grupa ljudi kojima je društveni napredak u drugim sferama važniji od privrednog, ali kao deo ovde spomenutog gradjevinskog sektora ja mogu samo da se poklonim legatu aktuelne Vlade Srbije i da im se zahvalim na dobrom radu. Vrlo dobro pamtim 2011 i posebno 2012 godinu kada lageri nisu znali šta da rade sa gradjevinskim materijalima jer nije bilo tražnje za njima koliko je minimalno morala industrija izbaciti. Bilo - neponovilo se.