Šta posle konkursa kada poslodavci ćute

Skoro 77 odsto kandidata koji se prijave ze poslove preko konkursa ne dobije povratnu informaciju od poslodavca. Miloš Turinski iz "Infostuda" kaže za RTS da je to alarmantan podatak. U 21. veku su to tri klika, dodao je Turinski, i naglasio da nedobijanje informacija može da obeshrabri one koji traže posao.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Miloš Turinski iz "Infostuda" je rekao da je to rezultat istraživanja koje se zove "Oceni put do posla" i sprovodi se više od deset godina.

"Tu pitamo kandidate, ne poslodavce kako je prošao proces selekcije i regrutacije od momenta kada su poslali prijavu do samog kraja da li su dobili povratnu informaciju o ishodu konkursa", rekao je Turinski.

Prema njegovim rečima, to je alarmantan podatak, jer su u pitanju veliki procenti.

"Ako pogledamo od 2008. godine ka ovoj godini, taj procenat je išao na dole, ali to je bilo neznačajno malo – od 80 odsto, pa se spustilo do 77 odsto. I dalje je taj procenat visok, veliki je broj poslodavaca koji ne daje nikakvu povratnu informaciju", rekao je Turinski.

Istakao je da je u i istraživanju ocenjivano više od 21.500 oglasa za posao što čini više od 6.000 pojedinačnih poslodavaca. "Gledali smo da poslodavce koji ocenjujemo budu samo oni koji su imali minimum tri oglasa na godišnjem nivou", kaže Turinski.

Nisu uvrstili poslodavce koji su imali samo jedan oglas, već su hteli realnu sliku, istakao je Turinski.

Ukazao je da zakon ne može da obaveže i utiče na poslodavce da daju povratnu informaciju, radi se o kulturi poslodavca i vođenju računa o ličnom trendu kako će se postaviti prema kandidatu i šire.

"Mi imamo primer – svi kandidati koji su odgovorili da nisu dobili povratnu informaciju su ujedno pitani da li bi ponovo konkurisali kod istog poslodavca, 65 odsto njih je reklo da ne bi više nikada konkurisalo, a 70 odsto ne bi čak tog poslodavca preporučilo bližem poznaniku ili prijatelju", istakao je Turinski. 

Sve se teže popunjavaju slobodna radna mesta

Kako kaže, poslodavci moraju da počnu da vode računa o tome.

"Imamo sve manje i manje kvalitetnih kadrova i sve se teže popunjavaju slobodna radna mesta, krajnje je vreme da poslodavci obrate pažnju kako će izgledati u javnosti, kako će se predstaviti kandidatima", rekao je Turinski.

Poslodavci na nekim konkursima dobijaju i preko 500 prijava i oni koji sede sa druge strane, to jest menadžeri, njima to nije osnovni posao. "To je puno posla za njih, moramo da vratimo loptu na njihov teren, omogućeno je da putem automatske poruke pošaljete poruku – žao nam je niste prošli", ukazuje Turinski.

U 21. veku su to tri klika, jer nedobijanje informacija može da obeshrabri one koji traže posao. 

"Apelujemo na kandidate da direktno kontaktiraju poslodavce posle konkursa – da pitaju kako su prošli i gde mogu da budu bolji", zaključio je Turinski. 

broj komentara 18 pošalji komentar
(ponedeljak, 13. jan 2020, 12:33) - anonymous [neregistrovani]

Конкурси

Један од већих проблема је што се користе агенције чије HR особље разговара са кандидатима. То су обично девојке од једва мало преко 20 година које имају списак питања која постављају и списак одговора које очекују и ту уопште нема селекције по квалитету. Ко не научи очекиване одговоре (све може да се нађе на интернету) он не прође ту селекцију, џабе што је можда најбољи могући кандидат за неко место, ако није научио да рецимо каже да конкурише зато што много воли ту фирму и диви јој се. Некада се знало да постоје намештени и постоје отворени конкурси, за ове друге (а понекад и прве) се ишло на разговор са стручњацима који су процењивали колико ко зна и може а данас девојке одлучују да ли је неко стручан за посао а да немају појма о каквом послу се ради.
Други критеријум су године, знам за многе фирме да интерно унапред отписују све преко 30 година па може неко да буде екстра стручан за посао који и не тражи младост, он неће да прође први круг. Ја сам једном био на разговору са тестовима, све је прошло без грешке (и добро научени "одговори" на питања и одлично урађен тест) и следећег дана сам добио поруку да су примљени неки други а конкурс је трајао још неколико дана. То значи да су имали унапред примљене или да су мене одбацили јер имам више од 30 година.

(ponedeljak, 13. jan 2020, 12:05) - anonymous [neregistrovani]

Neverovatno!

Čitam mukotrpna iskustva neumornih tragača za poslom i prvo što mi pada na pamet jeste - po tim pitanjima je potpuno (ama baš potpuno!) isto bilo pre 40 i viče godina u SFRJ. Dakle, za 40 godina - baš ništa se nije promenilo.

(ponedeljak, 13. jan 2020, 11:54) - Miki [neregistrovani]

Besplatna reklama za firme

Većina oglasa na sajtovima za posao su lažni oglasi, koji stoje tu 365 dana u godini. Besplatna reklama za te firme, gde opisuju sebe kao najbolje, najuspešnije, najpoštenije firme. Zvao sam na neke brojeve telefona koje su naveli, čak se niko ni ne javlja nedeljama na te brojeve telefona, a kamoli da odgovori na mejlove i slično. Proverite firme koje drže otvorene konkurse 365 dana u godini. Uopšte me ne čudi da 77% ne pošalje povratnu informaciju kada 70% oglasa su lažni, ne treba im radnik nego besplatna reklama. Hvala

(ponedeljak, 13. jan 2020, 11:35) - anonymous [neregistrovani]

Повратна информација

Приватници раде то што раде. Али, шта рећи кад конкуришете у "Исидорину гимназију" у НС, све по протоколу. Напишете молбу, одете на лице места, секретар заведе у деловодник, у молби сви подаци (адреса, фиксни, мобилни, еадреса) и ево после две године нисам добио ни смс да ме обавесте да не испуњавам услове. Срамота. Ово је проблем и Министарства просвете, какви људи воде школе.

(ponedeljak, 13. jan 2020, 10:55) - Паметњаковић [neregistrovani]

Као фрилансер радим.

Већ скоро две деценије, практично нема развијене земље у којој преко Интернета нисам радио, и за то време сам и у Србији покушавао да нађем посао, али безуспешно. Моје искуство ми говори да фантомске фирме у Србији имају задатак да само стављају огласе и понеки пут генеришу аутоматски одговор да је конкурс завршен и да је неко други запослен. Ја сам аутоматизовао процес праћења огласа и моја статистика говори да те исте фирме, које одговарају да су неког другог запослиле или не одговарају уопште, опет исти оглас дају сваке године, тако да логично произилази закључак да им је посао давање огласа, а не запошљавање кадрова. Сами једна фирма ми је одговорила неколико година касније и понудила место за које нисам конкурисао, што сам наравно одбио и онда су ми тражили ако могу некога да препоручим, да би ми платили, што ја нисам могао пошто радим сам, али ме је то заинтригирало па сам пратио њихов вебсајт, али 2 године пошто су ми понудили посао затворили су вебсајт и угасили фирму.

(ponedeljak, 13. jan 2020, 10:54) - Bob [neregistrovani]

Istina

Do sada sam vise desetina puta podnosio molbe za posao. U nekim firmama sam tokom godina i vise puta podnosio. Nikada, ama bas nikada nisam dobio povratnu informaciju, kada nisam primljen. Jednostavno ispada da ih mi molimo da bi radili. zato uskoro odlazim za inostranstvo.

(ponedeljak, 13. jan 2020, 10:34) - anonymous [neregistrovani]

Одговор

Нисам бројао, али сигурно у 90% прилика нисам добио никакав одговор. Најгори су они што пишу "одговарамо сигурно" - нема од тога ништа. Такви су добри за избегавање.
Од оних неколико процената одговора добра већина је да нисам прошао, па шта уопште преостане будем позван на разговор. Ретко када буде неко стручан са друге стране стола.
Раде само препоруке и познанства (познанство - знамо да неко нешто уме, а не веза - примање само због имена и презмена).
Имам искуство конкурисања само код приватника.
Немам државни факултет па не могу да конкуришем на државна места (не ради ми се са квалификацијом средње школе).

(ponedeljak, 13. jan 2020, 10:24) - anonymous [neregistrovani]

Istina

Nazalost, ovo je jedna nekulturna i iritirajuca taktika modernog doba. Slazem se sa prethodnim komentarom: nisu odusevljeni izborom pa drze sve ljude u rezervi. To, naravno, nije korerktno ali takva je politika datih kompanija. Treba se prijaviti na vise radnih mesta odjednom. i, zaista, POTREBNO JE da se radnici na neki nacin zastite i da drzava reaguje na nacin na koji privatnici tretiraju svoje radnike!

(ponedeljak, 13. jan 2020, 10:17) - anonymous [neregistrovani]

@Nekultura

Ово питање се на Западу и не поставља! Кад год сам тражио посао, циљано сам конкурисао на позиције за које имам шансе и квалификације (а радим у ИТ-у) и углавном сам добијао само одговоре од оних који су били заинтересовани. Дакле, на деведесет одсто мејлова нисам добио никакав одговор!

Ако их не интересујеш, не троше на тебе ни минут! О некаквој повратној информацији "зашто те нису звали" нема ни теорије. Ту процену тражиш од искуснијих колега или на некаквим радионицама - не од оних који су добили твоју биографију да би те евентуално запослили.

Професионални рекрутер потроши ПРОСЕЧНО десетак секунди по биографији у првом кругу читања. На оне које тад одбаци, више не троши ни секунде - не зато што је лош човек, него зато што је трагично презапослен, а обавља одговорну и стресну дужност. Опет, да не буде забуне: одговорну према фирми за коју ради, не према одбаченим кандидатима.

(ponedeljak, 13. jan 2020, 10:05) - anonymous [neregistrovani]

Култура

Ево вам културе послодаваца: Већина страних, државно подржаних и на сав глас хваљених послодаваца не даје повратне информације чак иако их назовете (иако сте били позвани и речено вам је да ће вам се јавити).Чак се и љуте и буду непријатни. Ту спадају Леони, Кромберт Шуберт, Шин Фон, Фресениус из Вршца...
Хајде да им дамо још субвенција и да се хвалимо њима и јефтином радном снагом.