Digitalna Studenica, Sveti Sava priča o manastiru

Zahvaljujući novim tehnologijama, posetioci manastira Studenica mogu da vide nastajanja i izgradnju, interaktivne freske, sve najvažnije informacije o manastiru, ali i obraćanje Svetog Save. Projekat "Digitalna Studenica - proširena stvarnost", koji je finansiralo Ministarstvo pravde, atrakcija je ne samo za najmlađe.

"Zanimljivo je bilo...Sveti Sava mi je pričao o crkvi, gledao sam freske u crkvi", rekao je dečak koji je posetio manastir.

"Ovo je jako lepo iskustvo za mene, videla sam manastir iz vazduha, bila sam i u manastiru", prenela je utiske devojčica.

Tako se u autentičnom zdanju trpezarije iz vremena Save Nemanjića, prvog studeničkog igumana radoznali posetioci zadužbine iz 13. stoleća, upoznaju ne samo sa istorijom, već i svim kulturnim vrednostima koje se baštine više od 800 leta.

"Navikavamo se na postojanje ove postavke koja je urađena u tehnologiji proširene stvarnosti. Marko Todorović je radio dizajn. Jako su dobre reakcije ljudi koji posete ovo mesto, turista, vernika. Može mnogo da se nauči za kratko vreme", kaže arhimandrit dr Tihon Rakićević, iguman manastira Studenice.

Svakako da u Studenici i kustosi imaju važnu ulogu.

Miloš Gvozdenović, kustos, doktorand srpske književnosti ističe da je odatle krenula srpska maltene originalna književnost.

Prvi poznati autor je Sveti Sava i "Žitije Svetog Simeona" u sklopu "Studeničkog tipika". Trojezično izdanje na srpskom, engleskom i ruskom jeziku "Studeničkog tipika" koje su ppriredili dr Maja Anđelković i arhimandrit dr Tihon Rakićević.

Prema njegovim rečima, u okviru tog izdanja je i fototipsko izdanje jednog prepisa "Studeničkog tipika". Dobilo je priznanje festivala humanistike, pod nazivom "Pazi šta čitaš".

"Pravi blagoslov je bio doći i videti sve ovo", kaže jedan posetilac.

U predvorju Nemanjine Bogorodičine crkve uklesan je natpis iz 1208. godine sa rečima iz Bogosluženja "Zavoleh krasotu doma tvoga".

One su ujedno i pozivnica da posetite manastir Studenicu, spomenik, koji je zbog izuzetne lepote arhitekture, slikarstva i prirodnog oktuženja, deo istorije i kulture čovečanstva.

 

broj komentara 0 pošalji komentar