Tarnerova nagrada podeljena na četiri dela

Nakon molbe četiri umetnika koja su nominovana za Tarnerovu nagradu, najveću britansku nagradu iz oblasti umetnosti, žiri je jednoglasno odlučio da usvoji njihov apel za prepoznavanje zajedništva, raznovrsnosti i solidarnosti i da prvi put ovo prizanje dodeli grupi umetnika.

Lorens Abu Hamdan, Helen Kemok, Oskar Muriljo i Tai Šani, umetnici koji su se našli u užem izboru za Tarnerovu nagradu, kolektivni su dobitnici ovogodišnjeg Tarnera. Ceremonija u Margejtu ušla je tako u istoriju. 

Helen Kemok je na sceni pročitala zajedničko saopštenje: „Nakon dugih razgovora, došli smo do zajedničke odluke da svako od nas četvoro nominovanih umetnika, zaslužuje nagradu. Zahvaljujemo žiriju koji nas je podržao i prepoznao ispravnost ovakve odluke. Ove godine, žiri je odabrao grupu umetnika koji su angažovani u raznim formama društvene prakse. Verujemo da ove prakse ne mogu da učestvuju u takmičarskom formatu, čija je tendencija da razdvaja i individualizije“. 

Umetnici su naglasili značaj Tarnerove nagrade, koja se dodeljuje britanskim umetnicima tražeći da se proširi pojam onoga šta znači biti Britanac. Takođe su izjavili da je njihov rad uperen upravo protiv izolacije i isključivanja u neprijateljskom okruženju, pa je ovo simbolični potez njihove povezanosti.

Iako Tarnerova nagrada ima dugu istoriju punu iznenađenja, ove godine bila je ispolitizovana više nego ikad, sa temama koje su se bavile migracijama, patrijarhatom, mučenjem i građanskim pravima.

Solidarnost u vreme podela 

Umetnici su stoga zamolili žiri da ne sukobljavaju ove teme i da ih ne postavljaju jedne protiv drugih. U svom saopštenju, žiri je pohvalio umetnike zbog posvećenosti kolektivnoj moći umetnosti.

Kažu da im je „čast da podrže hrabri stav o solidarnosti i saradnji u vremenima koja pozivaju na podele. Njihov simbolični čin reflektuje političku i društvenu poetiku kojoj se divimo i cenimo u njihovom radu“, kaže se u saopštenju žirija.

Nijedan od radova dobitnika nagrade nije ni površan ni lak. Kemok je predstavila dokumentarni film koji ispituje zaboravljenu ulogu žena u borbi za ljudska prava u Severnoj Irskoj. Muriljo je napravio figuru radnika na klupi sa divnim pogledom na more, zaklonjenim crnom zavesom. Abu Hamdan, samoproklamovani audio-istraživač, napravio je rad iz istraživanja koje je sproveo u organizacijama Amnesti internešenel i "Forensic Architecture" u sirijskom zatvoru. Šani je stvorila nadrealnu fantaziju koja predstavlja grad koji su izgradile žene, u post-patrijarhalnom svetu.

Svaki od umetnika, koji se nikada nisu sreli pre nego što su ušli u najuži izbor za Tarnerovu nagradu, dobiće četvrtinu od 40.000 funti, koliko iznosi novčani iznos nagrade.

broj komentara 0 pošalji komentar