Drnč za marendu, kojim jezikom govori srpska vojska

Vojska stvara poseban stil života, ima svoja pravila ponašanja, svoj žargon...

SPAVAONA. Na odsluženju vojnog roka bio sam 2003/04. godine. Pošto sam stigao u kasarnu, nešto pre ponoći, poslali su me u „spavaonu“ da odmorim.

Pa zar nije spavaonica, pitaće neki civil.

U Rečniku MS se kaže da postoji samo spavaonica. Primer iz Andrića: „Čim stignu u kasarnu, odu u spavaonicu.“ Spavaone u rečniku nema.

Tako je to kada rečnike sastavljaju civili, reći će neki vojnik.

To su imenice sa sufiksima -ona i -onica koje spadaju u tzv. mesne imenice. Takve su kupaona i kupaonica, učiona i učionica i sl. Imenicama sa sufiksom -onica daje se normativna prednost, dok sa sufiksom -ona zvuče kao dijalektizam.

Ma svejedno, danas reč ionako ne znači mnogo: tada sam se zakleo da ću braniti Srbiju i Crnu Goru, ali Crnu Goru sada brani neko drugi. Manje posla za mene!

PLAHTA. Već prvog dana nama novim vojnicima („gušterima“) desetar („džomba“) je objašnjavao kako da zategnemo plahtu. Za tu imenicu nisam bio čuo, nego samo za čaršav i posteljinu.

A u Rečniku MS stoji da je to „poveći komad platna za pokrivanje (obično kreveta); čaršav, zastirač“.

Mada ta imenica zvuči hrvatski, našao sam je i kod srpskih pisaca: „Sunce se promolilo nad kućama, nad mrakom zemlje zaleprša u sivini plahta ustreptalog zlata.“ (Jovan Popović)

Kakogod, samo da je zategnuta, inače se komanduje ostav pa sve mora iz početka.

DRNČ. U vojsci se ruča u trpezariji u okviru kasarne. A šta ima za ručak? Drnč.

Reč je o „deterdžentskom rastvaraču naslaga čađi“, koji je služio za čišćenje puške.

Dobro, da ne preterujem, pravi drnč nismo jeli. Ali kad u kuhinji pomešaju sve od prethodnog ručka (nema bacanja!), civil bi to nazvao bućkuriš ili pomije. Za vojnika je to drnč.

Gladni smo bili pa smo sve pojeli.

MARENDA. Posle ručka dobijamo užinu. Marendu.

U Rečniku MS se kaže da je to reč italijanskog porekla, u prvo vreme lokalizam, i znači doručak ili užina.

Stariji primeri su iz dela pisaca iz Dalmacije, dok se kasnije, zahvaljujući vojsci, reč mogla naći i u beogradskim medijima.

Marenda nije bila bogzna šta: najčešće čajni kolutići.

SDO. Ne, nije skraćenica za neku stranku. Partijama nije dozvoljeno da deluju u vojsci.

To je suvi dnevni obrok.

UPRTAČ. Već drugog dana pošto smo došli u vojsku, zadužujemo vojnu opremu: čizme, košulje, bluzu… uprtače. A ponekad i oprtače.

U Rečniku je ipak zabeležen samo uprtač: kaiš koji drži torbu ili ranac na leđima. Može da bude i sam ranac. U vojsci znači samo kaiš.

Tako uprćeni, spremni smo za rmbačenje.

SOŠKA. Zadužili smo i puške, beskrajno ih sklapali i rasklapali, čistili, a onda, kada smo se vratili u zgradu kasarne, dobili smo naređenje: „Oružje u soške!“

I sošku imamo u rečniku, znači „stalak u kojem se drže puške“. Soške su u oružani, a oružanu čuva požarni, a požarnog straža...

Tako je u vojsci. Kod omraženih civila soška je u žargonu pasoš.

Dok jedni pucaju, drugi putuju.

DRUG(I). Iznad soške video sam poruku: „Ne okreći pušku u sebe il‘ drugog, i prazna puška ponekad opali.“

Poruka me iznenadila: zašto bi neko proizvodio pušku, zašto bi je vojnici nosili ako je ne mogu ni u koga uperiti. Ja sam vojnik, ne lovac, pomislio sam tada.

Mora se uperiti u nekoga!

Pitao sam se da li se potkrala greška i da li je trebalo da stoji: „Ne okreći pušku u sebe il‘ druga...“

Danas tako ne mislim. Valjda sam predugo civil.

ODMORITI (SE). E sada se vratite na početak teksta: rekao sam da su me poslali u spavaonu da odmorim. A može li se tako reći, da glagol odmoriti bude bez povratne zamenice se?

Profesor Ivan Klajn tvrdi da je „upotreba preuzeta iz vojničkog žargona, gde vojnici pre podne 'zanimaju, a posle podne 'odmaraju'“.

Profesor Egon Fekete ističe da je pravilno samo odmarati se. Kada izostavimo povratnu zamenicu se, glagol mora biti praćen objektom: odmara noge/leđa/konja...

Vojnik je poručio da mu je potreban odmor i moli profesore da budu malo tiši.

broj komentara 30 pošalji komentar
(utorak, 10. dec 2019, 12:50) - Radivoje Pelakic [neregistrovani]

Purizam

Jezik je ziv organizam, koji ima dijalekte, socilekte, itd. A posebna pojava su zargoni ili slengovi. Ovo sto se u tekstu spominje je "vojni zargon" ili "vojni sleng". On se po definicije ne poklapa sa knjizevnim jezikom. Prema tome, koga je briga, da li se odmara koristi sa povratnim refleksom "se" ili ne? Postoji jedan izraz u nauci "purizam". Preterano cistunstvo u jeziku. Jezik funkcionise i bez recnika. Dok recnika bez jezika nema.

Ono sto je u tekstu za filologiju mnogo interesantnije od iscudjavanja, je da su ti izrazi i meni poznati, iako sam sluzio 1990 godine JNA. A pirpadnici VS 2002/2003 jos uvek govore o "spavaoni" i "marendi". Izrazi koji su karakteristican za severne delove bivseg Srpsko-Hrvatskog jezika. Dakle sever Hrvatske... Tu se vidi da se taj zargon prenosi i dalje sa generacije na generaciju mladih srpskih vojnika... E to je mnogo vaznija pouka od "puristickih" tendencija i listanje recnika. A dragi mi Klajn skuplja nagomilano intelektualno znanje i potpaljuje neke nebitne rasprave. Jezik je onakav kakav ga mi govornici pravimo. I ako mi govornici odlucimo da nema vise refleksa "sa" onda ga vise nema. Maternji govornici ne moraju da promene svoje jezicke navike ako ih svi prihvatimo, vec knjige moraju da promene ako govornici drugacije pricaju... I to neki srpski lingvisti nece shvatiti jos barem 100 godina a do tada cemo tupkati u mesto i loviti vestice i brukati se glupostima "pored telefona" umest "na telefonu" i razlike izmedju "zadnji" i "poslednji" (razlike nema- sinonimi!).

(petak, 19. jul 2019, 10:24) - anonymous from Bg [neregistrovani]

JNA 198x

- Svi navedeni "vojnicki" termini su se koristili i u JNA 198x. - kad sam sluzio vojsku. Posle raspada SFRJ i JNA prilican broj staresina odanih zajednickoj drzavi (i bez obzira na nacionalnost) je presao u SRJ odn. VJ. Zajedno sa njima u novu vojsku je "presao" i stari vojnicki zargon.
- A zasto su se ti termini zadrzali do danasnjeg dana je prava tema za diskusiju

(četvrtak, 18. jul 2019, 20:21) - Milan [neregistrovani]

Dopuna

CD i kaseta - parče salame i kačkavalja
Dečija radost - margarin i džem

(četvrtak, 18. jul 2019, 18:47) - Dr.Top [neregistrovani]

Vojnička hrana

Cijeli vojni rok služio sam 84/85 u Varaždinu, nikad nisam imao da biram i uvijek je bilo samo jedno jelo. Istina dijelila su se tri jela ali prvo jedno, pa kad se podijeli, onda se dijelilo drugo i na kraju treće. Najgore je bilo, dijeli se pasulj dok čekaš u redu, a onda desetak vojnika ispred tebe i pasulj se podijelio, pa dobiješ kupus. Nikad nije bilo repete, a hljeba si dobio uvijek samo tri kriške. U našoj kasarni nije bilo ni jednog jedinog debelog vojnika.
Bio sam mjesec dana na doobuci za vozača u Slavonskoj Požegi. Na izboru uvijek 4-5 ukusnih jela, hljeba uzimaš koliko hoćeš, repete svaki put, i možeš uzeti repetu dva tri puta zaredom. Sva su jela bila kvalitetna i ukusna.
Od stalnih vojnika u toj kasarni bilo je 8O% predebelo.
Po povratku u Varaždin opet po starom, jedno jelo koje te zapadne, za salatu cvekla blijedo roze boje.

(četvrtak, 18. jul 2019, 14:07) - Арсеније [neregistrovani]

Упртач(и)

На страну разни жаргонски изрази, колеге и "класићи" ('85-86) су навели добар број, као и храна, на коју заиста нисам имао великих примедби (осим на одвратни чај на растварање, ако се добро сећам), што је можда последица добрих касарни у којима сам био и кувара који су знали свој посао. Оно што ме буни је да нико не реагује на "упртаче". Имали смо опасач и упртаче. Другонаведени су ишли преко рамена, и напред и назад гајкама били спојени са опасачем. Носили су се увек, сем кад се излазило у град, тада је био само опасач, згодан за самоодбрану у крајевима бивше нам државе у којима војску локално становништво није баш волело. Тадашњи млађи официри, данас подофицири, су имали само један, носио се укосо преко рамена. Каиш је каиш. Или нисам добро схватио аутора, или се терминологија променила (данас се, мислим, носе само опасачи), или је негде направио омашку, попут термина за "маренду".

(četvrtak, 18. jul 2019, 11:50) - anonymous [neregistrovani]

JNA, Juga... Vecita tuga

Pitam se samo sta su to kod kuce jeli oni sto tvrde da je hrana u JNA bila losa!!!
Za 12 meseci vojnog roka (88-89), promenio sam 7 kuhinja sirom bivse Juge, pa cak i da hocu, ne mogu bilo sta da zamerim.
Kuvana hrana koju smo dobijali bila je kao iz hotelske, a ne vojnicke kuhinje, i za 365 dana u JNA, nikada nisam bio gladan!!!

(četvrtak, 18. jul 2019, 11:13) - JNA,i pozdravni govor: [neregistrovani]

Poručnik:

"Ne žalite se na hranu,ni kući nemate bolju!"

(četvrtak, 18. jul 2019, 10:08) - anonymous [neregistrovani]

žargon

- Drnč = bosanski lonac. Obično ga retko koja vojnička kuhinja dobro kuva i uvek ispadne uljast, gnjecav ... Samo sam par puta jeo dobro skuvan bosanski lonac po vojnom receptu i mogu reći da kada ga priprema pravi vojni kuvar koji zna šta radi, to ispadne kako treba i bude pravi specijalitet, ali ... to je baš, baš retkost.

- Gratinirane makarone ( neki su ih zvali GARANTIRANE :) ). Fino, ali ... sve zavisi od kasarne do kasarne. Nekada preukusno, a nekada ... u tanjiru ploča veličine pola cigle - kao guma se razvlači.

- SMB kuglice ( SivoMaslinaste Boje ) = grašak ...

- Dečije radosti - obično za doručak ili marendu - margarin i marmelada ili med.

- Rizi Bizi - natpis na konzervi SDO - naravno - riža. Dobra je samo kada se podgreje pre jela inače ... uhhhh

- PGM - Pasulj + Goveđe Meso - Ponovo konzerva iz SDO - ovo kada se podgreje pre konzumiranja zna da bude prilično ukusno.

- Hleb od pre 2 dana - u vojsci se nikada ne dobija svež hleb, jer bi ga vojska pojela u nenormalnim količinama. Zato se hleb uvek ostavljao da odstoji dan - dva. Taj se manje jede. :)

- Voćna kocka - iz SDO starije generacije - nešto veoma tvrdo presovano ( suve šljive, smokve, suvo grožđe ) što je malo ljudi znalo kako se jede, ali prava energetska bomba. Pola dana ti treba da je sažvaćeš, ali u suštini to tako i treba da se koristi.

- Kreker - iz SDO starije generacije - jede se isključivo tako što se umače u supu ili čaj. U protivnom ... bezukusno, tvrdo ... zube da polomiš.

- Mesni narezak iz 1965. - jeo ga 1986. Ukusno ... a evo danas 2019. još uvek sam živ,

- Bromirani čaj - nešto što bi navodno trebalo da gasi sexualnu želju kod vojnika. Ne verujem da se u to vreme koristilo, ali tako su nas ložili. Svakako tada nije bilo nikakvih efekata... pio ga 1986. i ... danas 2019. polako počinjem da osećam posledice. :)


(četvrtak, 18. jul 2019, 08:44) - anonymous [neregistrovani]

Skromni doprinos očuvanju izumrlog JNA dijalekta

Ili one fore, iz reda za klopu:

- Šta ima za ručak?
- Griz i jaja

(četvrtak, 18. jul 2019, 01:35) - anonymous [neregistrovani]

Re:Razmazeni sinovi

Sombor 1989. - ručak - 5 jela svakodnevno na meniju samo što onima koji su poslednji na ručku uvek ostane samo bosanski lonac, večera - 3 jela.
Nakon toga Skopski Petrovec - 5 jela na meniju za ručak, takođe, i 3 za večeru.
Nikakva bajka, nikakvo vređanje inteligencije, jednostavno istina.
I nije ništa čudno, zapravo bilo dovoljno kuvara, puno vojske, pa mora da se sprema u velikom broju kazana. A onda ne znači ništa u svakom pripremiti drugo jelo. Istina, jesu varirala od "izvrsno" do "ovo se ne može pojesti" ali i to je pitanje ukusa.