Kad ti treba nesreća da bi bio normalan

Živimo svoje male živote, mrzimo se i gledamo preko nišana, a onda nam priroda, viša sila ili prosto, okolnosti, pokažu koliko smo ranjivi i koliko je malo potrebno da shvatimo šta je prava nevolja

Udarna vest iz Tirane 28. novembra trebalo je da bude proslava albanskog državnog praznika Dana zastave.

Najavljivao se marš kojim bi Albanci s Kosmeta i iz Albanije demonstrirali jedinstvo i želju da žive u jednoj državi, a sa srpske strane stizale su kritike i osude pokušaja stvaranja tzv. Velike Albanije.

Očekivalo se da će to biti još jedan dan u kojem će Srbi i Albanci biti na suprotstavljenim stranama, očekivale su se teške reči, ali...

Albanija jeste 28. novembra prva vest u srpskim medijima, ali razlog za to nije marš već katastrofalni zemljotres i žrtve koje je izazvao.

Prizori razorenih kuća, uplakanih i uplašenih ljudi, dece izvučene ispod ruševina, ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Umesto uobičajenih političkih poruka, iz Srbije stižu reči utehe i saučešća, ali i spasilački timovi koji pomažu u izvlačenju stradalih.

Dva naroda čija je prošlost, ali i sadašnjost obojena nerazumevanjem, sukobima i prolivenom krvlju, ujedinila je muka... nesreća veća i moćnija od podela i razlika. 

Nešto slično desilo se pre pet godina kad su Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku pogodile katastrofalne poplave.

Svi problemi i nesporazumi kao da su nestali u onoj mutnoj vodi, bujici koja nas je zapljusnula tog proleća.

Pomagali smo se međusobno, brinuli iste brige, saosećali jedni sa drugima. Znam, bilo je i onih koji su likovali zbog tuđe nesreće, ali njihovi glasovi su ipak bili daleko tiši od onog zajedničkog koji je pozivao na razum i solidarnost. 

Ne ujedinjuju nas samo "viša sila" i prirodne nepogode. Muče nas i isti društveni i ekonomski problemi.

Region masovno napuštaju mladi, obrazovani, nezaposleni, nezadovoljni...Nekada bogati i napredni krajevi danas su gotovo pusti.

Iz gradova i sela za koja se tokom devedesetih ratovalo i ginulo ljudi danas odlaze dobrovoljno. Čini se da zemlja natopljena krvlju više nikome ne treba. 

Nisam "jugonostalgičar" (ako nešto takvo uopšte i postoji), mrska su mi "oplakivanja" zajedničke države iako priznajem da mi nedostaje onaj prošli život i mir koji je ona pružala.

I ovi skoriji i oni prethodni ratovi skupo su koštali moju porodicu i imala bih verovatno pravo da budem ogorčena i puna nerazumevanja, ali, pitam se, čemu sve to?

Živimo svoje male živote, mrzimo se i gledamo preko nišana, a onda nam priroda, viša sila ili prosto, okolnosti, pokažu koliko smo ranjivi i koliko je malo potrebno da shvatimo šta je prava nevolja.

To je kao ono kad se razbolite pa vam svi drugi, do juče nepremostivi problemi, postanu nebitni. Ako imate sreće i ozdravite, obećavate sami sebi da se nikada više nećete nervirati zbog nebitnih stvari, ali to je kratkog daha...

E baš takva je, nažalost, i naša, balkanska, solidarnost!

Nevolje dođu i odu, a sa njima iščezne i ono dobro koje smo pokazali jedni prema drugima.

Već sutra vratićemo se u kolotečinu... vesti će ponovo biti iste... očekivane...

Izgleda da to tako ovde mora ili jednostavno nismo sposobni da se menjamo i shvatimo da je život nešto više od mržnje, podela i želje da "komšiji crkne krava"!

broj komentara 3 pošalji komentar
(petak, 29. nov 2019, 01:12) - Dejan UK [neregistrovani]

Istina

Tekst je objektivan i tužan u isto vreme. Šta sve trebe da nas snađe da shvatimo da smo svi obični ljudi koji imaju iste fizičke i duhovne potebe ma gde da se nalaze na zemaljskoj kugli. Divan tekst.

(petak, 29. nov 2019, 00:54) - anonymous [neregistrovani]

Naklon do zemlje

Draga Djurdjice, sve sto kazete u tekstu pogadja u centar. Mene sigurno jeste. Ja to vidim svaki dan kao i mnogi ljudi koji dele vase i moje poglede. Obicne ljude je najlakse spojiti, jer je jezik univerzalan. Zove se "ljudsko razumevanje". Kad god procitam tekst ovakve velicine, jedna stvar mi neminovno padne na pamet. Ovo sto vi kazete trebalo bi da udje u citanke, da se ponovi barem par puta u toku dana na SVIM TV kanalima ( umesto reklame za Koka Kolu, za koju su svi i onako culi ). Pozdrav i blagoslov Boziji vama :) .

(četvrtak, 28. nov 2019, 14:40) - anonymous [neregistrovani]

природа, виша сила ...

Тачније речено Бог.