Obnova puteva i povratak u zavičaj na obroncima Kopaonika

Na Administrativnoj liniji sa Kosmetom u kuršumlijskom selu Tačevac, smeštenom na obroncima Kopaonika, na 1000 metara nadmorske visine, stotinak bivših meštana ovog sela, koje je ugašeno pre dve decenije, okupilo se da obnove puteve, seoske izvore i urede groblje. Zavičajni skup, kako su ga nazvali, iskoristili su i da obeleže 120. godišnjicu doseljavanja u ovo kuršumlijsko selo, koje je po površini jedno od najvećih u Srbiji.

Pedestetih godina prošlog veka u ovom selu je živelo oko 500 duša. Blizina Kosova, stalne provokacije Albanaca, krađa stoke i šume, kao i i loš put uticali su da i poslednji meštani pre 20 godina napuste selo.

"Bila je tu i osnovna škola, bilo je to veliko selo, ali eto tako se to desilo, ta migracija i mi smo se svuda raselili. Svako je tako otišao na neku svoju stranu'', kaže Vidosav Ružić, privrednik iz Beograda

"Ređaju se slike iz prošlih vremena izatkani ćilim dragih uspomena. Sada objašnjavaš nekoj novoj deci na malenom grobu ko su njima preci'', navodi Miroljub Živković, pesnik iz Tačevca.

U Tačevac su ostale oronule i porušene kuće, ali slična situacija je i u okolnim selima, gde su ostali malobrojni gorštaci koji kažu da su problemi zbog kojih se odavde odlazilo prisutni i danas. Zato su počeli prvo da uređuju put i seosko groblje, obnavljaju izvore, kako bi se ovom kraju pružila nada u povratak i život.

"Ovde ima uslova za život, ali ti uslovi moraju da se ispolje i da obezbede kvalitetniji život na jedan drugačiji način'', kaže Mile Koprivica, iz Kuršumlije.

"Da već iduće godine počnemo da radimo naš dom u Tačevcu, da mogu da dođu deca, ovako koji su izviđači, a ujedno to će nama da služi kad god dođemo, da dođemo nas pet, deset, jedan, da imamo tako pet šest soba'', kažr Mileta Aleksić, privrednik iz Beča.

Uz običaje svojih predaka, pesmu i igru zavičajci su obeležili i 120 godina od doseljavanja u ovo kuršumlijsko selo, sa nadom da će u vremenu do novog okupljanja za godinu dana, biti učinjen veliki pomak ka oživljavanju ovog kraja.

broj komentara 0 pošalji komentar