Šumadijski voćari šljive moraju da prodaju u bescenje

Ne valja kad ne rodi, a ni kada prerodi... Upravo zbog dobrog roda šljiva - sorte čačanska rana koja prva stiže za berbu i velike ponude, voćari iz Šumadije nemaju kome da je prodaju. Ono što hladnjačari nisu otkupili za izvoz, sada može da ide samo za industrijsku proizvodnju. Voćari su nezadovoljni, jer šljive moraju da prodaju u bescenje.

Jevremovići iz Malog Krmara, šljive gaje na tri hektara. Prošle godine, kažu, celokupan rod prodat je po 100 dinara za kilogram. Sada su, od pedesetak tona čačanske rane, hladnjačarima predali, samo 10 odsto.

"Prodali smo ove godine, po ceni od 60 dinara, a otkup je trajao možda četiri, pet dana", Milan Jevremović iz Malog Krčmara. "Posle toga, skroz je prekinut otkup, i možemo da prodamo samo po 10 dinara."

Miloš Jevremović smatra da bi država morala da proizvođačima garantuje cenu i otkup: "U suprotnom, nemamo perspektivu."

Za Jevremoviće i druge voćare problem je plasman. Ono što nisu prodali, završiće u rakiji ili industrijskoj prroizvodnji. I dok rana šljiva još uvek stoji u voćnjacima, počeo je otkup čačanske lepotice koja je tražena na ruskom tržištu.

"Svake godine je problem sa ranom šljivom", naglašava Moma Vasiljević, otkupljivač iz Trnave. "Nikada nije trajao otkup duže od sedam dana. Mi smo krenuli na vreme, kupili, stopirali kada je šljiva počela da omekšava, jer kome da je prodajemo?"

Dragan Jovanović, predsednik SO Topola, kaže da su sva otkupna mesta u funkciji:

"Sve u suštini radi, ali su cene zbog kvaliteta znatno niže nego prethodnih godina."

Zbog pooštrenih procedura, velike konkurencije na svetskom tržištu, kao i zbog kasnije berbe, izgubili smo ranije pozicije u izvozu. Za velike voćare, rešenje je u boljem planiranju proizvodnje.

"Rejonizacija je bitna zbog kvaliteta i prepoznatljivosti regiona proizvodnje, da se što više sirovine preradi kao poluproizvod ili gotov proizvod", naglašava voćar iz Čumića Goran Mijajilović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, šljiva je u Srbiji zasađena na 72.000 hektara, što je oko 40 odsto ukupnih površina pod voćem.

Po proizvodnji šljiva, Srbija je i dalje u svetskom vrhu. I dok se zasadi povećavaju a proizvođači ne znaju šta će sa rodom, prerada - koja je znatno isplativija - višestruko je smanjena.

 

 

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 17. jul 2019, 21:16) - anonymous [neregistrovani]

Pa neka peku rakiju,

to ce sigurno prodati.