Квадратура круга: Срби у Печују

Пре 98 година у Мађарској је постојала Барањско-Бајска република, чији је председник био спрски сликар Петар Добровић. Седиште те републике било је у Печују, граду кога су 14. новембра 1918. године ослободили српски војници.

Три године након тога Срби су у Печују имали цивилну и војну власт. Срби, Буњевци, Шокци, Хрвати и део Мађара желели су да се прикључе новоствореној држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и на великој народној скупштини одржаној  августа 1921. године прогласили су Барањско-Бајску републику. Велике силе нису желеле да сачувају ту републику, а ни влада Краљевине СХС није била заинтересована за њен опстанак, тако да је та република угашена после седам дана постојања.

Тријанонским споразумом, којим су, после Првог светског рата, дефинисане границе Мађарске, националним мањинама пружена је могућност да остану у тој земљи или да се селе у матицу. Више од половине Срба који су до тада живели у Мађарској напустило је ову државу и преселило се у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Срби су, након тога, дуго били невидљиви у Печују, Мохачу и другим градовима Барање. После више од једног века Срби су поново добили своју цркву у Печују, граду у коме трају још од средњег века.

број коментара 0 Пошаљи коментар