Политичке идеје у Срба

Отац српске штампе и творац Сретењског устава штампао је у Бечу 1813. први број "Новина Сербских", које се сматрају првим дневним листом у Срба, "на чистом, Србину разумителном језику".

Огроман је Давидовићев допринос у изради за Србе повољних хатишерифа из 1830. и 1833. Њима је Србија призната као аутономна кнежевина. Давидовић је био писац великог броја важних закона и прописа, а круна његових прегнућа је први српски устав из 1835. Низ одредби тога устава у равни су најдемократскијих европских антифеудалних решења тог времена. Србија се назива "независимо књажество", одређују се застава и грб, а Совјет се по први пут назива "државним".

У Сретењском уставу стоји да "роб, како ступи на српску земљу, онога часа постаје слободан", а "сваки Србин има право бирати начин живљења по својој вољи, само који није на обшченародну штету".

Смрт Давидовића, кога су у Бечу назвали српски Метерних, неће бити забележена ни у листу који је он основао.

Аутор проф. др Драган Симеуновић.