Час анатомије: Опасне културне везе

"Кад топови грувају, музе ћуте", ова често цитирана сентенца предмет је и расправе о моћи и немоћи културе и веза које култура и уметност успостављају међу људима и догађајима.

А између става да је свако време право време за везу уметности и културе са друштвеним контекстом и става да постоје "лоша времена" која уметност обавезују на ћутање, време тече, дешавају се ствари и настају појаве које повезују и раздвајају људе. Распадом југословенске државне заједнице, југословенски филм, југословенско позориште, југословенска књижевност, речју, југословенска уметност, распарчала се на мале, појединачне уметности држава насталих на простору некадашње Југославије.

Ново издање Часа анатомије поставља питање постојања и континуитета југословенског културног модела. Какав допринос цивилизацијској вези између људи даје књижевни фестивал Полип који у Приштини већ неколико година окупља писце из региона, или фестивал Miredita, добар дан који у Београду представља савремену уметничку косовску сцену, или Југословенски позоришни фестивал у Ужицу...списак се овде не завршава. Зашто су за једне те везе нужне а за друге опасна, заводљива нит која спаја прошло и садашње?

Тим поводом гости емисије су позоришна редитељка Јелена Богавац, драматуршкиња и директорка Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић и писци Владислав Бајац и Вуле Журић

Уреднице емисије, Марија Ненезић и Јасмина Врбавац
Редитељ, Милан Јовановић

број коментара 0 Пошаљи коментар