Ослобођење Баната 1918.

Поход бригадира Ристића

Када је српска војска под командом војводе Петра Бојовића 1. новембра 1918. ослободила Београд пукови Моравске дивизије распоређени су, после неколико дана одмора, на обалу Дунава од Вишњице до Рама. На другој обали реке на јужним границама Аустроугарске империје ратни метеж изгубљеног рата, драма царевине која нестаје, безвлашће и потпуна неизвесност постају свакодневни живот.

У таквим околностима политички прваци српског народа у Банату и Бачкој, пре свега Јаша Томић и адвокати др Славко Жупански из Великог Бечкерека и др Никола Драгичевић из Панчева, ступају у контакт са владом Краљевине Србије. У Велком Бечкереку 31. октобра оснива се Српски народни одбор који чине најугледнији грађани тог града и фактички преузима власт у граду. У следећих неколико дана и у осталим градовима Баната Срби формирају своја политичка тела у нади да ће тако остварти свој вековни сан уједињења са Србијом.

Током ноћи 8. новембра 1918. генерал Петар Вук Арачић и пуковник Драгутин Ристић предводећи Гвоздени пук Моравске дивизије прелазе преко Дунава у Панчево. Током јутра следећег дана српска војска преузима контролу над свим важнијим установама у Панчеву и тако отвара нову страницу у историји града. У наредне три недеље војници Гвозденог пука ослободиће Ковачицу, Велики Бечкерек, данашњи Зрењанин, Турски Бечеј, данашњи Нови Бечеј, Велику Кикинду, Карлово, и стићи надомак Сегедина.

Овај марш омеђиће данашњи српски део Баната и омогућити српској влади да на мировној конференцији у Паризу додатним аргумнтима брани наде срског народа у Војводини, а да Београд добије стратешко залеђе и престане да буде једина престоница у Европи која се налази на граници.

Сниматељи Хаџи Владан Мијаиловић и Димитрије Хаџи Николић, монтажа Ксенија Савићевић, аутор и уредник Божидар Ђуран.

број коментара 0 пошаљи коментар