Други век – Славко Штимац

Ако је некоме филм - живот и живот као филм, онда је то ником другом до Славку Штимцу који је пред филмским камерама од своје једанаесте године када је одиграо главну улогу, дечака Ранка у филму Обрада Глушчевића "Вук самотњак".

Како тада, тако и данас - после пуних 47 година и више од 40 играних филмова, Славко Штимац игра самоуверено, с лакоћом, једноставношћу највећих и мудрошћу најискуснијих. После "Вука самотњака" наставио је са главним улогама у филмовима и ТВ серијама маестра Бранка Бауера "Салаш у малом риту" и "Зимовање у Јакобсфелду". Са непуних 15 година одиграо је четири главне улоге, потом отишао у Београд где је одиграо чувеног Перу трту у "Специјалном васпитању", а убрзо осетио и како изгледа светски филм код Сема пекинпоса у "Гвозденом крсту".

Није студирао глуму. Није имао времена за то. Можда га и не би примили на факултет. Штимац је глуму стварао пред камерама које су осећале и преносиле на платно његову специфичну изражајаност, глумачку и људску слојевитост, аутентичност и сугестивнист којима се верује.

Имао је свега двадесет година када је играо у култним филмовима југословенске кинематографије "Ко то тамо пева" и "Сјећаш ли се Доли Бел" и ту је одиграо улоге и сцене које се данас сврставају у најеротскије сцене наше кинематографије у које спадају и култне сцене у филмовима "Варљиво лето '68" и "Живот је чудо". Неко би реко да је Штимац секс симбол нашег филма. Не, он је само тихи али врхунски вешт и природан играч који уме да одигра све што му улога наложи и да увек да мало више у корист филма.

Велике и значајне улоге Славко Штимац је оставрио у Кустуричиним филмовима "Подземље"("Underground") и "Живот је чудо" и оба су означавала Штимчев повратак на велики екран после сушних година у којима је, с ретким изузецима, играо мале епизодне улоге или је само правио друштво колегама у кадру. Један је од ретких глумаца кога кроз каријеру прате животиње глумци. Штимац је играо са вуковима, псима, медведима, пачићима, мачкама, а можда најбоље са мајмунима у "Подземљу".

У филму "Живот је чудо" коначно нас је натерао да схавтимо да одавно има више од 40 година и да више није онај мали које је са 25 година играо клинце, да се искусан живот види и његовим карактерима и појави и да се верује његовим младоликим борама. Потврдио је то улогама у "Турнеји", "Оптимистима", "Кориолану", "Непријатељу", а посебно у филму Горана Рушиновића "Бјуик ривијера" у коме је искористио све глумачке просторе које нуди улога избеглице који одбија да мрзи.

У емисији "Други век" Славко Штимац говори о одрастању и сазревању пред камерама, исксутву са Семом Пекинпоом, еротским сценама, односу према старијим и познатијим колегама, способности да истрпи туђу глуму, прилагоди јој се и трансформише је у нови филмски квалитет.

Ненаметљив, паметан, занимљив, духовит, занимљив, честит, лепо стидљив, Славко Штимац у емисији "Други век".

Уредник и аутор Небојша Поповић, сниматељ Раде Бубало, монтажер Мирјана Митровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар