Траг у простору- Љубавни зов краља шуме

Негде крајем лета и почетком јесени рика јелена је централни догађај у сваком јеленском ловишту. Почиње крајем августа и траје до средине септембра. На чистинама у шуми јелени окупљају свој харем, своје кошуте и љубоморно их чувају од других јелена, од супарника. Ту на рикалишту, у заносу, певају своју љубавну песму.

Јелен је најкрупнији дивљи преживар у нашим ловиштима. Насељава разноврсна станишта, од ритских шума малих надморских висина, обраслих углавном меким лишћарима, преко побрђа и ниских планина у појасу храстових и букових шума, све до алпске зоне и границе вегетације.

Дивимо им се из потаје. Ишчекујемо и осматрамо са чека и на просекама. Надамо се да ће негде из дубине шуме изронити и баш ту испред нас показати се у свој својој лепоти. Али, шта ми заправо знамо о јеленима, о њиховом изгледу, станишту, исхрани, начину живота? Шта им даје ту краљевску лепоту?

Прича о јеленима није само прича о лепоти, снази, достојанствености тих краљева шуме. Прича о јеленима је прича о ловиштима и лову, поенима, капиталцима и трофејима.

 

Шума им је и дом и уточиште у које се склањају пред човеком и предаторима. У шуми се хране, одгајају подмладак и одмарају. Воле светле и широке шуме где им рогови не запињу за грање. Јелени имају веома истанчан и вид и слух и њух. На испашу крећу углавном ноћу, и то касно увече или у рано јутро. Поседују изузетну снагу и способност дуготрајног ходања. Брзи су у трку, али и одлични пливачи. За њих је карактеристично да су то животиње које имају сезонску миграцију. У пролеће крећу у потрагу за свежом травом и младим пупољцима, а зими се скупљају у крда и одлазе у крајеве где ће лакше провести хладне зимске дане.

Уредник: Милица Барјактаревић 

број коментара 0 Пошаљи коментар