Диригент Премил Петровић: Саможивост треба да заменимо суживотом

Премил Петровић је један од најуспешнијих српских диригената, оснивач и уметнички директор реномираног ансамбла "No Borders Orchestra" (Оркестра без граница) који окупља талентоване музичаре са простора бивше Југославије. У уметничком животу Србије активан је од 1996. када је у Београду основао музичко позориште.

Дириговање је Премил студирао у Берлину, где живи дуги низ година, а диригује различитим оркестрима широм света и наступа на међународним фестивалима. Иако његов репертоар обухвата историјске интерпретације старе музике, опера и симфонијских дела, специјалиста је за савремену музику, награђиван за светске премијере савремених композиција.

Планирани концерт 15. марта у новосадској Синагоги са Александром Маџаром и Војвођанским симфонијским оркестром није се догодио. У ком тренутку и на ком месту Вас је дотакло време епидемије?

- Дошао сам у Нови Сад и имао сјајну пробу са симфоничарима, радили смо на Шубертовој Сомфонији це дур. Музичари су били јако ангажовани, ентузијастични, одлично свирали, енергија на проби је била одлична. И онда је после два сата ушао директор оркестра и објавио да се све манифестације у земљи отказују. Искрено, до тада нисам схватао значај вируса, вероватно као ни већина људи. Али то отказивање ме је дефинитивно суочило са озбиљношћу ситуације. Одмах сам резервисао авионску карту и сутрадан успео да се вратим кући у Берлин. Концерт смо померили за почетак јуна. Искрено се надам да ће се ова ноћна мора до тада завршити. И мислим да људи треба одговорно да схвате ситуацију, остану код куће и да се у овом тренутку изолују. Солидарност се сада испољава кроз дистанцу. Ова пандемија ми је јасно указала на неколико ствари. Живот је тако крхак и у сваком тренутку може да се прекине. Стварно мислим да је важно да време које имамо користимо на конструктиван и позитиван начин, а не да га гњавимо себе и друге, за шта смо експерти. И такође ми је постало јасно колико смо сви повезани и међузависни. Један човек се разболи у Кини и то се прошири на цео свет. Као што се вирус шири, тако је стање ума заразно и зато мислим да из свега овога треба да научимо да се променимо и потрудимо да будемо инфективни на љубавни начин.

Уметник је увек окренут себи, али, са друге стране, за његову уметност је потребна комуникција. Колико Вам у овом тренутку недостају сцена и публика?

- Пуно времена сам провео у изолацији, по тибетанским будистичким манастирима и пећинама на Хималајима, у Индији и Непалу. Мислим да је изолација и осамљивање јако важно и корисно за лични развој, и да време које сада проводимо код куће можемо да искористимо на најбољи могући начин. Мени много значи медитација, време које проводим у тишини и без икаквих спољних активности. Тек када имате храбрости за зрео и искрен однос и комуникацију са собом, можете да имате однос и са другима. Иначе су и односи са људима, али и бављење било чиме, па и својом професијом као нека злоупотреба, као нека врста зависности или попуњавање времена и празнине коју осећамо у себи, као неко замајавање.

- Оно што могу да предложим да пробате сада када имате пуно слободног времена, је да седнете и не радите ништа. Искључите телевизор, радио и мобилни телефон и проведите неко време у потпуној тишини. Из модуса рада, пређите у модус бивања. Полако временом видимо да ми нисмо само мисли, емоције и перцепција, да се све то догађа у свести и да је свесност већа од објеката свести. Свест је као простор, као отворено велико небу, а оно чега смо свесни су само облаци који долазе и пролазе. И онда полако престаје идентификација са мислима и емоцијама, лимитирани начин размевања себе и ступамо у контакт са нечим у нама што је увек пуно, цело, опуштено, срећно, слободно, здраво и фундаментално позитивно.

Препознатљиви сте по "Оркестру без граница", али са значајним потписом на експерименталном музичком позоришту у Србији. Која музика боље описује новонасталу светску ситуацију - симфонијска или позоришна?

- Мене не занима толико уметност као описивање ситуације или држање огледала наспрам света. У свету је толико отрова да на нама уметницима није да додајемо још отрова, па макар то био и у форми одраза у огледалу. Чини ми се да није тешко показати како нешто јесте и да се то изрази кроз критику или још горе кроз кукање. Оно што је потребно у уметности јесте да се понуди нешто потпуно другачије, подизање свести, охрабривање, упућивање с једне стране на заједништво, на љубав, а са друге стране на спиритуалну димензију уметности и живота. Речено у две речи: радост и истина.

Планови за ово лето су турнеја "Нова енергија" посвећена 250. годишњици Бетовеновог рођења која у центар ставља Пасторалну симфонију и отвара питање односа према природи. Да ли је у новонасталој ситуацији његов значај већи?

- Још једна ствар се показала у овој корона кризи. У Кини је први пут после много година ваздух у великим градовима чист, делфини пливају око италијанске обале, а у венецијанским каналима је вода толико чиста да су се поново појавили лабудови. Ми смо одговорни за еколошку ситуацију у свету, волео бих да када све ово прође схватимо да свет није ту да га као неке газде израбљујемо за наше глупе и себичне циљеве. Да саможивост заменимо суживотом и да постанемо мало више скромни. Скромност није неко јадно стање немоћи, скромност је за мене управо квалитет који има снагу, јер је утемељено у поштовању и себе и других, у свести да нисмо сами на свету и да смо сви одговорни једни за друге. Турнеју "Оркестра без граница" са екологијом као горућом темом света смо планирали за почетак августа, али смо је због тренутне ситуације померили за почетак септембра.

број коментара 0 Пошаљи коментар