Читај ми!

Сајт и имејл адреса су пословни ресурси у 21. веку, зашто је важно одабрати национални домен

Велика предузећа јако ретко практикују да у комуникацији са клијентима користе „бесплатне“ имејл сервисе. Истраживање које је крајем прошле године спровео Регистар националног интернет домена Србије у 400 предузећа показује да више од половине, тачније 54 одсто, малих предузећа има приватне адресе. Адреса електронске поште на властитом називу домена предузећа доноси бољи однос са клијентима и омогућава контролу над пословним ресурсом, каже за РТС Дијана Милутиновић, сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.

Гостујући у Јутарњем програму Милутиновићева је рекла се тај податак објашњава чињеницом да микропредузећа имају мали број запослених, да је често реч о фирмама које имају једног или двоје запослених.

„Као разлоге зашто имају приватне имејл адресе фирме наводе да немају довољно информација, да делује компликовано, да немају људе који би се тиме бавили“, наводи Дијана Милутиновић.

Према њеним речима, имејл адреса на сопственом називу домена обезбеђује лепши однос са клијентима и омогућава контролу над пословним ресурсом.

Додаје да су сајт и имејл адреса пословни ресурси у 21. веку. „У Агенцији за привредне регистре је потребно да наведете имејл адресу која служи као контакт, са институцијама и другим привредницима који ће можда да претраже базу АПР-а да провере како ваше предузеће послује“, објашњава сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.

Према речима Милутиновићеве, велика предузећа се понашају другачије и када посматрамо из угла корисника видећемо да ће јако ретко од неке велике фирме стићи мејл који садржи надимке, бројеве и слично.

„Велике фирме из иностранства када се оглашавају на нашем тржишту увек имају имејл адресе на називу домена на којем су сајтови. Ако гледате неке блогере или људе који се баве фриленс пословањем они најчешће имају адресе на сопственом домену“, поручује Дијана Милутиновић.

Наглашава да је електронско и онлајн пословање просто експлодирало у време коронавируса. Многима није било лако да се преоријентишу на тај сегмент пословања, а они који су то брзо урадили никад боље нису пословали.

„Мислим да нас је корона научила које су то предности пословања на интернету. Са друге стране и нас као потрошаче и купце верујем да је заиста променила, сада много чешће наручујемо путем интернета, научила нас је да су нам информације много доступније, да много ствари за које смо чекали на шалтерима можемо да завршимо онлајн", рекла је Милутиновићева.

Додаје да су друштвене мреже нешто без чега савремено пословање може и не мора, зависи ко какав бизнис модел усвоји.

„Увек треба поћи од тога да су наш сајт, наша имејл адреса, наше на интернету, оно о чему ми бринемо и оно што ми плаћамо. Друштвене мреже су у власништву иностраних компанија које управљају својим ресурсима како желе", истакла је Дијана Милутиновић, сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 21. јул 2021, 15:23) - Petar [нерегистровани]

Otvaranje naloga na društvenim mrežama

Moje mišljenje je da je otvaranje naloga na društvenim mrežema veoma liberalno i neuređeno. Predlažem da se ukine mogućnost otvaranja naloga na mreži bez registracije kod državnog organa.
Primer: želim da otvorim nalog na Instagramu, odem lično ili preko e-uprave uputim zahtev za dodelu koda za otvaranje naloga. Bez tog koda ne mogu da otvorim nalog na Instagramu. Da bih dobio kod, dam svoje podatke, korisničko ime. Tako isto i za decu, dete hoće nalog, roditelj podnese zahtev, dobije kod, otvara se nalog. Tako bismo uredili društvene mreže za sva vremena, ne bi bilo anonimnih naloga, svi bi bili odgvorniji na društvenim mrežama. Znam da je ovo sada san, ali će doći vreme kada će to moći da se uradi, pozdrav.