Преко њиве до импозантног античког маузолеја у Брестовику

На ред за обнову стигла је римска гробница у Брестовику, јединствена на територији града. Не постоји, до сада откривена, очуванија и импозантнија грађевина тог типа из периода трећег и четвртог века наше ере у Србији. Овај уникатни породични маузолеј показатељ је живота Римљана, архитектуре и уметности на нашем тлу у античко доба. А до њега се, у овом тренутку, стиже само преко њиве првог комшије.

Један од најзначајних споменика касноримског периода откривен је крајем 19. века у Брестовику код Гроцке.

Вукашин Милосављевић је садећи шљиве на свом имању пропао у гробницу римског великопоседника. У тој гробници пронађено је право археолошко благо.

„Пронађена су три зидана саркофага, дв акамена лава, статуа покојника у природној величини и још неки ситни предмети. Сматра се да овај антички маузолеј, који се састоји од три просторије, од којих је изузетно добро очувана средишња просторија и просторија за сахрањивање, да је припадао римском велепоседнику који је у близини имао и вилу рустику и на овим сунчаним падинама гајио винограде“, наводи Зорица Атић из Центра за културу Гроцка.

У два балканска и два светска рата саркофази и скулптуре су нестали тако да је сачувана само статуа покојника, која је тренутно у Сахат кули на Калемегдану.

Гробница у Брестовику је међу најочуванијим споменицима тог периода.

„Маузолеј се налази на изузетно неприступачном терену – породици Милосављевић у дворишту, а на своду гробнице се данас налази и сеоско гробље. То све отежава конзервацију и заштиту овог споменика“, указала је Атићева.

Последњи значајни радови на овом споменку обављени су пре 64 године. Градски завод за заштиту споменика култуте и Археолошки институт припремили су пројекат реконструкције, који обухвата грађевинске заштитне радове и рестаурацију зидног сликарства.

„Веома је важно да се она заштити зато што је она један драгоцен споменик на широј територији града Београда из римског периода. Ми других споменика тренутно за презентацију тако монументалних, немамо на нашој територији. И иначе, на територији наше Републике, такође, таквих гробница за презентацију са очуваним зидним сликарством немамо“, објаснила је Емилија Николић, научни сарадник Археолошког института.

Према њеним речима, веома је важно да је гробница и на прелиминарној листи Унескове светске баштине. 

Радови би требало да почну на јесен и да буду завршени током следеће године. За сада су обезбеђена средства за грађевински део посла.

Више од 100 археолошких локалитета у Гроцкој 

У Гроцкој се поред налазишта у Винчи и гробнице у Брестовику налази и више од 100 потврђених археолошких локалитата.

О толиком богатству није се увек водило рачуна па су остаци римских вила деценијама служили као клупе на аутобуским стајалиштима, а тренутно се налазе у дворишту Центра за културу Гроцка.

Локалитети на подручју Гроцке често су на мети крадљиваца археолошког блага.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 17. авг 2020, 09:28) - RedShield [нерегистровани]

Благо

Ово што се налази испод земље на нашем Балкану је вредније од нафте. А и ово изнад земље :)
Само док ми то схватимо.

(четвртак, 13. авг 2020, 23:02) - anonymous [нерегистровани]

Lopovi i kradljivci su tu uvek izgleda

Nestalo ovo, ukradeno ono... Kad čuješ ovu kraću reportažu zapitaš se postoji li država, nadležna ministarstva i svi po hijerahijskoj lestvici odgovornosti bilo pred I, II Svetski rat ili danas? Šta reći, Balkan je ovo. Lopine nakradoše i opljačkaše svoj narod, šta onda da Rimljani ostaci da očekuju. Bez sve opešte promene mentaliteta naroda na Balkanu će lopine i rasprodati ako treba i ovakve grobnice i prodati ih nekom ko ceni arheološka blaga... Barem neki minimum zaštite ovakvih nalazišta da se obezbedi I da se vrlo oštro gone lopine i na višegodišnju robiju šalju, bili oni koji direktno kradu ili oni koji im to omogućavaju.