петак, 09. дец 2022, 08:45 -> 08:48
Извор: РТС, Live Science
Најстарији икада откривен ДНК материјал пронађен на Гренланду
Научници су открили ситне делове два милиона година старих узорака ДНК у залеђеним слојевима арктичког седимента на Гренланду. Древни генетички материјал, најстарији икада откривен, дао је увид у претходно потпуно непознати богати екосистем, који је нестао са променом климатских услова.
У оквиру истраживања, које траје још од 2006. године, научници су открили 41 узорак ДНК у стотину метара дебелом слоју седимената формације Кап Кобенхавен на северу Гренланда.
Генетички материјал припадао је биљкама, животињама и микробима који су некада живели у том подручју и савршено је очуван у пермафросту и леду.
Претходно најстарији пронађени узорак ДНК потиче од пре 1,2 милиона година из кости мамута пронађене у Сибиру.
У новој студији, објављеној 7. децембра у часопису Nature, истраживачи су изоловали и анализирали древне узорке ДНК и упоредили их са секвенцама познатих генома како би се утврдило којим организмима су припадали узорци.
Резултат је невероватно разнолик екосистем који је укључивао птице, ирвасе, зечеве и, изненађујуће, мастодонте – групу изумрлих рођака слонова за које се сматрало да нису живели толико северно.
„Ново поглавље историје отворено је први пут и директно можемо да гледамо у ДНК давних екосистема“, каже вођа студије Еске Вилерслев, еволутивни еколог са Универзитета Кембриџ.
Мукотрпно истраживање
Фрагменти ДНК били су изузетно тешки за прикупљање и проучавање. Сваки део генетичког материјала био је дужине „милионитог дела милиметра“, што је додатно отежавало изоловање ДНК од слојева седимента без оштећивања.
Прикупљање седимента почело је 2006. године, али пре него што су из њега покушали да изолују ДНК, научници су одлучили да сачекају развој технологије.
„Тек са појавом нове генерације опреме за екстракцију и секвенцирање могли смо да лоцирамо и идентификујемо изузетно мале и оштећене фрагменте ДНК у седименту“, каже Курт Кјар, палеогеолог и генетичар са Универзитета у Копенхагену.
Осим бројних животиња, ДНК је такође открио присуство неколико врста дрвећа, бактерија и гљива. Нису сви узорци могли да буду упоређени са постојећим врстама, што указује да би могао да припада нечему до сада непознатом.
Слојеви откопаног седимента накупљали су се током периода од 20.000 година пре два милиона година. Током тог периода, подручје је било топлије за 10 до 17 степени Целзијусових у односу на данашњи Гренланд.
То показује да читав екосистем може да се појави и нестане због климатских промена.
Svaka čast naučnicima...
Ovo su verovatno segmenti DNK koje je bilo moguće identifikovati jer je vremenom oformljena dosta velika baza različitih vrsta tako da je prepoznavanje sada moguće preko te baze. Zanimljivo je kakva nas samo otkrića čekaju u budućnosti.
Re: @@
Dobro bi bilo da internet koristiš pomalo i za poboljšanje svoje informiranosti, a ne samo za pisanje isuvislih komentara.
Brojni su uzročnici koji mogu dovesti do klimatskih promena - snažne ili brojne vulkanske erupcije, udarci meteora, bliski prolazak većih kometa ili jata meteora, promene u magnetnom polju, serija snažnih zemljotresa, promene na Suncu i t.d.
A u današnje vreme je apsolutno neosporna uloga nekontrolisanog i enormnog zagađivanja vazduha, voda i tla.
@@
Jesi li siguran da znamo? Ili i ti zaradjujes na "borbi" protiv klimatskih promjena?
@ Koja industrija je tada dovela do klimatskih promena
... to ne znamo (a nije ni vazno), ali znamo koja industrija sada zagadjuje i pomaze da dodje to klimatskih i svih ostalih promena....
Klima
Katastrofalne klimatske promene su uvek bile . Priroda može biti brutalna .
u novije doba su ljudi brutalniji od prirode .
коментари