И птице, као и људи, комуницирају различитим дијалектима

Упркос томе што неке врсте птица знају да певају одмах по рођењу, неке уче то да раде, као што и људи уче да говоре, а међу овим врстама је могуће постојање регионалних дијалеката, пише АП.

Kао што и људима познавање локалног језика омогућава да се боље уклопе у неку средину, тако и птицама познавање локалног дијалекта обезбеђује корист у оквиру датог подручја и повећава шансе за парење. Исто тако, као што и дијалекти у људском језику могу понекад да нестану услед процеса глобализације, тако и дијалекти међу птицама могу да се промене или нестану услед раста градова. 

Вековима је песма птица инспирисала песнике и композиторе, али све до педесетих година прошлог века научници нису обраћали пажњу на дијалекте међу птицама.

Један од пионира у овој области истраживања био је амерички бихевиорални научник британског порекла Питер Марлер, који је приметио да се пој птица у оквиру исте врсте разликује од места до места.

У декадама које су уследиле научници су почели да врше експерименте у којима су птице одмах по рођењу стављали у изолационе коморе, како би утврдили да ли ће бити у стању да певају.

У овим експертиментима је откривено да неке птице знају да певају са рођењем, док неке не знају да певају док не науче, а оне су познате као „праве птице певачице".

Kада птице уче да певају, неке међу њима понекад направе грешке, које након тога понављају и друге птице и тако се развија локални дијалект.

Дијалекти могу да настану и када се птице прилагођавају свом окружењу. Оне птице које се боље чују имају веће шансе за парење, што значи да ће се њихова песма преносити са генерације на генерацију.

Kод неких птица дијекти се мењају брзо, чак и у оквиру сезоне парења, док код неких остају непромењени деценијама.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(понедељак, 15. јун 2020, 15:11) - Jasna [нерегистровани]

I ptice, kao ljudi

Ptičji svet zaslužuje divljenje i poštovanje. Mnoge vrste su pred izumiranjem.
Mi smo samo nemi svedoci nestajanja čitavog jednog sveta.
Uništavanje prirodnih staništa, krivolov, intenzivna seča šuma,ekspanzija predatora utiču na alarmantno stanje u životinjskog svetu.
U naseljenim mestima naročitu štetu nanose psi i mačke lutalice. Više puta sam bila svedok nemilog događaja.
Molim Vas, zaštitimo ptice i plemenitu divljač.

(понедељак, 15. јун 2020, 12:12) - sirmarkovic@gmail.com [нерегистровани]

Komentar

Ova vrsta je kos. Muzjak crn,zenka siva, I sve drugo kao sto ste opisali.
Pitoma I uobicajena stanarica. Ja sam prstenovao mlade u gnezdu dok su mali.

(понедељак, 15. јун 2020, 11:49) - Dragiša [нерегистровани]

Imao sam prilike nedavno.....

Da promatram sa par metara udaljenosti upravo ovu vecu pticu sa slike (zenku) kako odgaja svoje mlade u gnezdu. Muzjak je kao mali gavran, crn i sa narandzastim kljunom dok je zenka braonkastog perja i kljuna. Mnogo skakucu po travi ali i odlicno lete. Neverovatno koliko su bili posveceni hranjenju mladih u gnezdu. Doletali su iz svih pozicija a nimalo straha nisu imali zbog mog prisustva. Slikao sam gnezdo sa 4 mladih sa 30cm udaljenosti. Gnezdo su imali u zbunu na visini od 1,5m pored moje terase u prizemlju. Bas su me odusevili. Jedno jutro su odleteli sa svojom decom.