Пробиотици, слични онима из јогурта, могли би да спасу Велики корални гребен

Опоравку Великог коралног гребена, који је у фебруару претрпео и треће масовно избељење у претходних пет година због претераног загревања океана, могле би да допринесу „добре бактерије“, сличне онима који се налазе у пробиотским јогуртима, пишу британски медији.

Више од 1.000 од укупно 2.300 километара Великог коралног гребена у потпуности је уништено због загревања океана током 2016. и 2017. године. Гребени нису умирали постепено и полако, већ изненада, од последица топлотног удара, када су их готово спржиле превисоке температуре мора.

„Прихрана“ коралног гребена одређеном количином „добрих“ пробиотских бактерија помогла би у томе да боље поднесу пораст температуре океана, показала су најновија истраживања.

Лабораторијска испитивања дају добре резултате

Научници су у лабораторијским условима спровели експеримент и коралима убризгали те корисне микроорганизме. Захваљујући овим тестовима, успели су по први пут да докажу да корали којима су убризгани пробиотици имају веће изгледе да преживе топлотни стрес када их врате у природно окружење.

Корали које су истраживачи „прихрањивали“ корисним микроорганизмима, слично као када људи пију пробиотике, били су бољег општег стања у односу на оне које нису третирали.
Добијени резултати буде наду да би се стање коралног гребена, укључујући и аустралијски Велики корални гребен, који је у фебруару претрпео теће масовно избељење за последњих пет година, коначно могло поправити.

Лабораторијске екперименте подржава и Фондација за спас Великог коралног гребена, непрофитна организација из Аустралије, чији је циљ спасавање онога што је преостало од највећег система коралних гребена на свету.

Вишеструка корист од пробиотика

„Људе ће верватно изненадити податак по којем се, баш попут нас, и корали ослањају на мноштво добрих бактерија које им помажу да одрже добро здравље и да се, као у људском организму, одржи равнотежа између добрих и лоших бактерија, која се најчешће поремети у стресним периодима“, наводи управница Фондације, Ен Марсден.

„Мада се пробиотици широко и успешно користе за побољшање здравља људи и животиња, њихова примена у морским екосистемима до сада је била углавном неистражена. Спас коралног гребена велики је и важан задатак, а овај пионирски истраживачки пројекат само је један од начина на који бисмо, уз помоћ партнера, могли да направимо позитивни помак“, додаје Марсден.

И професорка Ракел Пејхото са Државног универзитета у Рио де Жанеиру обавља сличне тестове убризгавања пробиотика у разне врсте корала у највећем светском вештачком океану – „Биосфери 2“ у Аризони, као и у лабораторијама Универзитета на Хавајима.

Тим тестовима се може установити које су добре бактерије најделотворније за различите врсте корала. Технологију убризгавања пробиотика користиће и остали истраживачки центри у Квинсленду, попут Института за науку мора у Аустралији. Тестови ће се најпре спроводити у лабораторијским симулаторима, а затим ће „обновљени“ корали бити враћани на Велики корални гребен.

Свако ново избељење више пустоши корале него раније

Систем Великог коралног гребена, који покрива површину од 2.300 километара, уписан је у листу Светске баштине Унескоа.

Масовно избељење које се догодило у фебруару варирало је у различитим деловима гребена, али уништено је веће подрућје него при ранијим избељењима 2016. и 2017. године. Тада су избелеле две трећине система коралног гребена и тако уништиле популацију корала и станишта других облика живота у океану.

Научници истичу да је део гребена у северним и средишњим областима, који су кључни за туризам, ове године био „тек умерено избељен“, што значи да ће се на тим местима корали вероватно опоравити.

Истичу да је гребен и даље живописан и динамичан систем, али да се са сваким новим избељењем оштећује више него претходни пут. Кажу да би овакве испаде требало да схватимо као позив на свеобухватну акцију у борби против климатских промена.

Глобалне температуре већ су се подигле за један степен на Целзијусовој скали у односу на прединдустријску еру, а Уједињене нације упозоравају да ће, ако оне порасту за 1,5 степени, нестати чак 90 одсто коралних гребена.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 15. јун 2020, 22:04) - anonymous [нерегистровани]

Najgori smo u universumu

Ljudski polako ali sigurno uništavamo planetu zemlju . Stvarno nema većeg idiota od ljudi .Neverovatno
šta je sve ljudska intelegencija do sada iništila . Žao mi je životinja i biljnog sveta kojima smo naneli toliko štete . Nismo zaslužili ovu planetu .