Читај ми!

Смрдибубе одлазе у зимски сан, да ли су опасне ако се изненада пробуде

Смрдибубе – напаст са којом се боримо свакодневно. Воле парадајз, паприке, соју, али и лешник. Знамо шта оне воле, али ипак не волимо ми њих.

Безопасне за људе, али ипак непожељне. Против смрдибуба не помажу ни комарници.

Препознатљиве су по томе што, када се узнемире, пуштају хемијска једињења која стварају непријатан мирис. 

У Србији постоји око 1.000 врста ових инсеката, кажу биолози. Неке су се баш одомаћиле код нас.

Није ни чудо што нису омиљене, многе њихова бројност плаши и скоро свима ствара проблеме јер никада не долазе саме, већ увек у роју.

„Улазе кроз прозоре. Прво занимљиво место су им ролетне, ту се завлаче и пронлазе сигуран кутак да се заштите од хладноће. Конкретно, ове стенице које брину наше суграђане спадају у групу штитастих стеница, тело подсећа на минијатурне штитове. Оне су искључиво биљоједи, односно, хране се биљним соковима“, објашњава Милош Јовић, виши кустос Природњачког музеја.

Додаје да нема потребе да се бринемо због њиховог присуства у становима, осим због фактора изненађења и урођеног страха од инсеката који постоји код већине људи. 

Одомаћила се азијска смрдибуба

Изгледа да се на нашим просторима одомаћила, пре свега, азијска смрдибуба. Препознајемо је по хаотичном лету, зујању и ударању по лустерима, ролетнама. И нема другог решења осим да је избаците напоље.

„Сузбијање се спроводи само тамо где оне проузрокују велике штете, као и све друге штеточине. Оне нападају мекане плодове и зна се како се то спроводи у оквиру пољопривреде. Вероватно ће временом, али још увек мора да прође неколико година или деценија, те популације да смање своју бројност захваљујући природној регулацији. Сада их примећујемо и то ће бити кратко време. Већ би требало да су на спавању кад се завуку у склоништа и крену у хибернацију - ми их не примећујемо", каже проф. др Александар Ћетковић са Биолошког факултета.

Понекад, могу да се пробуде од топлоте и направе мало проблема, алу углавном када се спусте температуре, нећемо их видети, наглашава је професор Ћетковић.

То што их нећемо преко зиме видети не значи да нису ту већ да су се вешто сакриле. А онда с пролећа, ето њих поново.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 20. окт 2020, 09:47) - anonymous [нерегистровани]

Rešenje

Da li postoji neko rešenje da se one uništavaju (kao komarci), pošto nemaju prirodnog neprijatelja?