Читај ми!

Како се од вишка хране праве кесе, а како сапуни

Како да отпад постане ресурс, а не горући проблем на депонијама или у рекама? Министарство заштите животне средине ради на Програму циркуларне економије са акционим планом за наредне три године. У фокусу су пољопривреда, грађевинарство, управљање пластичном амбалажом и отпадом од хране.

Док ресторани најчешће не знају куда са тонама вишеструко коришћеног уља, мала породична радионица је направила експеримент. Прошле године је серија домаћих сапуна настала управо од палминог уља из неколико фритеза.

„То уље је морало да се прочисти пошто је коришћено пуно пута и онда је коришћено као део масне фазе у производњи тог сапуна“, Лана Шепељ из „ЛаШе козметике“.

Од експеримента до бизнис плана тешко је стићи када је сакупљање коришћеног уља, посве опасног отпада, слабо организовано.

Слична је прича и када је сакупљање отпада од хране у питању.

Млада српска фирма патентирала је формулу, и на нивоу Европске уније сертификовала амбалажу за чију је израду потребна храна коју свакодневно бацају, на пример, велики трговински ланци. Тако добијене нове кесе и фолије раствара врела вода.

„Ако преко ове кесе пређете пеглом која је укључена, ништа се неће десити, ако покисне ова кеса, а ви имате килограм поморанџи донећете их кући без проблема. Поента је да су оба критеријума у исто време присутна и температура преко 80 степени Целзијуса и влага“, објашњава Марина Цвијановић из „Еко-бео-инвеста".

Кеса која може да се попије 

Тако разграђена кеса могла би да буде добра замена за ону која се годинама распада у отровну микропластику.

Вода у којој се раствара погодна је за заливање биљака, а може и за здравицу, то јест може да се попије.

„Може да се пије, неће се десити ништа лоше", додала је Марина.

Програм циркуларне економије требало би да оваквим идејама даје ветар у леђа.

„Ако банке преко овог стратешког документа који доносимо, препознају да је то нешто што је потпуно исплативо за финансијски сектор, они ће то подржати и по мени у наредном периоду би те зелене инвестиције требало да постану приоритетне“, истакла је Сандра Докић из Министарства заштите животне средине.

Идеји да инвестиције буду зелене, а што је отпад за једне, за друге је капитал, данас конкурише добро разрађена матрица линеарно растућег капитализма.

„Ми производимо 120 процената хране потребне за становништво планете, бацамо 30 до 40 посто и имамо озбиљан проценат гладних“, нагласила је Миља Вуковић из организације „За мање смећа и више среће“.

Кружна економија или економија опште добробити – како год дефинисали циркуларну економију, чињеница је да нам је више него потребна.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(понедељак, 23. авг 2021, 20:40) - anonymous [нерегистровани]

Svet gladuje

A titul bi mogao biti "kako od viška hrana nahranimo ceo svet"... Ali još uvek nisu na to svetski vladari mislili.

(понедељак, 23. авг 2021, 18:44) - GOran [нерегистровани]

Jestivo ulje

Jestivo ulje je problem samo u Srbiji. U Beču, u celoj Austtriji, Nemačkoj, Švajcarskoj se staro ulje iz kafana, restorana... OBAVEZNO skuplja u posebne kontejnere. Svaki ugostiteljski objekat ima poseban rezervoar i posebin slivnik za ulje i korišćeno ulje ne sme da se prospe u normalnu sudoperu! Kontrole su česte i nemilosrdne. Dosta "naših" kafedžija u Beču zna kako izgledaju kazne za nepoštovanje ovih propisa. Ovako prikupljeno ulje ide na obradu u neki od mnogobrojnih centara za reziklažu. U Beču je to EBS (https://www.ebswien.at/, Entsorgungsbetriebe Simmering), gde se prerađuje sav opasni otpad sa tetitorije Beča, Donje Austrije i Gradišća (Burgenlanda), ali iz inostranstva. Ta fabrika je čistija od bolnica i nacionlanih parkova u Srbiji.
Nažalost, u Srbiji su oni koji se brinu o zaštiti životne sredine, o preventivnom delovanju i kontroli, označeni kao izdajice, preti im se, napadaju se....A, u međuvremenu je voda sve zagađenija, gore divlje i "legalne" deponije, vazduh koji se udiše je otrovan, pesticidi, herbicidi, antibiotici u hrani i vodi.....

(понедељак, 23. авг 2021, 16:06) - anonymous [нерегистровани]

Problem

Prvo treba rešiti Problem previše proizvodnje Hrane . Drugo, ne treba se oslanjati na EU i USA
jer su oni proizvođači mnogo Problema na Svetu.

(понедељак, 23. авг 2021, 15:44) - anonymous [нерегистровани]

To ulje na kraju završava u reku

Samo što prethodno sa njime istrljamo veš i i zatim ga isperemo. U suštini je isto kao da smo ga prosuli u kanalizaciju. Jedino se sapunom malo bolje rasporedi. Manje doze dospevaju u dužem vremenskom periodu u reku. Ako je za neku utehu ili korist.

(понедељак, 23. авг 2021, 13:54) - SPA [нерегистровани]

Pa i nisu rešili

Ni EU ni SAD nisu ovo pitanje rešili, pokušavaju da pronađu pravi način, međutim, uopšte ne ide glatko.

(понедељак, 23. авг 2021, 13:39) - anonymous [нерегистровани]

Možda

Mnogo su Ljudi grešili .Možda je ovo zadnji Vek za sve Ljude .

(недеља, 22. авг 2021, 23:34) - vracarac [нерегистровани]

Ukom veku je Srbija??

Pa oslonite se na EU ili Ameriku ,oni su to pitanje odavno resili dok mi zaostajemo iza stotinak god , ili mozda da se pozove ta vojska nasih mladih ljudi koja u dijaspori vec odavno unovcava svoje znanje i talenat.