Српско село може да замени море

Више од хиљаду породичних домаћинстава у Србији бави се сеоским туризмом и зарађују десетину укупног туристичког прихода земље. Уз удруживање, газдинства би могла да унапреде понуду, увећају приходе и привуку још више гостију да уживају у благодетима сеоског туризма западне Србије, о којем се добар глас одавно пронео светом.

Западна Србија већ има село које је постало метропола, у туризму домаћине и познате и успешне, има у понуди све што годи здрављу, погледу, укусу и духу жељном и авантуре и одмора. Има и своје госте, који знају да ће од увачких језера, до косјерићких села, добити најбоље.

„Ја сам овде већ 37 година, из Чачка сам. Нема нигде лепше“, каже Стеван Рабреновић из Удружења „Љубитељи Радоињског језера“.

Може и у Србији да се лепо одмори, да се искористи наша природа и све што нуди наша лепа земља, истиче Ивана Арсеновић из Шапца.

За госте се отварају врата кућа на селу, брвнара, конака, вајата, али и луксузних комплекса и кућица на понтону, уз могућности избора активности током одмора, а све је надохват руке величанствене пећине, мирисне ливаде, водопади, планине, реке и језера.

„Ја сам ову кућу прошле године направио, ове године правим још једну, дакле, има посла и све више људи долази у наш крај“, каже Радисав Мићевић из Перућца. 

„Тара, Дрина и Бајина Башта, на једном малом простору пружају доста могућности за одмор у природи, за рекреацију, за активан одмор и то је онако ако хоћете да утонете у зелено и у мир и тишину“, каже Обрад Павловић из ТО „Бајина Башта“. 

Шанса и другима 

Разноликост је овде предност. Посао породични и даје шансу газдинствима да се повежу у пласману својих производа.

„Управо људи долазе због одмора, да лепо прошетају, друже се породично, где су сваки дан заједно. Они имају сва три оброка заједно и оно све што изгубе у граду, они ту, на неки начин, надокнаде“, каже Жељко Средић из етно-села „Гостољубље“.

„У нашем окружењу имамо домаћинства која се баве и сточарством и пољопривредном производњом, ми смо сви ангажовани, на истом задатку, да они произведу своје производе а да их пласирају у моје домаћинство, тако да од овог посла има користи не само наше сеоско домаћинство, него сви ови произвођачи“, каже Радмила Јањушевић из етно-парка „Белино сокаче“.

Први кораци ка удруживању 

А док на Радоињском, једном од три увачка језера, праве прве кораке ка удруживању у туризму, Терзића авлија у Злакуси је већ показала како се баштина села уобличава у занимљив туристички производ.

„Ту је мало и екологија, ту је сеоски туризам, ту је фолклор, ту је израда народних ношњи и накита. Ми већ дужи низ година управо радимо на томе да се окупимо, умрежимо, да заједно наступимо према потенцијалним гостима“, каже Саша Дрндаревић из етно-удружења „Завичај“. 

„Имамо удружење за Радоињско језеро, али немамо за туризам, радимо преко туристичке организације Нове Вароши“, каже Милојко Лапчевић и додаје да намеравају да се удруже у туризму јер би било боље.

Управо је удруживање шанса за боље ефекте, поручују из Националног тима за препород села Србије. Сеоски туризам може бити српско море. 

Интересовање за одмор у сеоским домаћинствима се из године у годину повећава, па боља организација, инвестиције и изградња инфраструктуре овај посао могу учинити уноснијим, а обнову села извеснијом.