"Француска депеша" - љубавно писмо седмој сили

Међу филмовима који би се овог пролећа у Kану такмичили за Златну палму требало је да буде “Француска депеша”, десети играни филм култног редитеља Веса Андерсона.

Синеасти специфичне естетике ни овога пута нису могле да одоле највеће глумачке звезде, од Била Мареја, Тилде Свинтон до Бенисија дел Тора. И чини се да је овај филм окупио можда најталентованији глумачки ансамбл у скоријој филмској историји. 

Не морате да будете поконик хипстерске субкултуре да бисте волели филмове Веса Андерсона. Довољно је да имате осећај за лепо и интересовање за приче малих људи. Пред нама је још један сентиманталан, саркастичан и цинизом обојен филм, с потписом мајстора специфичне носталгије.

Андерсовнов свет карактеристичне палете боја и дијалошке форме, сачињен је од многобројних детаља Прича не постоји без конфликта, а уобичајено је да се његови ликови осећају усамљено и заробљено.

Француска депеша је нешто попут љубавног писма упућеног седмој сили. Настала по узору на француски стрип Улица луцкастих 13, прича је смештена у испоставу америчких новина у измишљеном француском граду у 20. веку, и оживљава збирку прича објављених у часопису Френч Диспеч.

И то није четворочасовни еп како је било објављено на филмској интернет бази података. Филм чине два дела; први траје сат и педесет седам минута, а други, два сата и четири минута.

Француска депеша коштала је 25 милиона долара, колики је био и буџет Андерсоновог Гранд Будапест хотела.

Прича почиње смрћу главног уредника, када се редакција окупља како би одабрала три приче које ће објавити у комеморативном издању часописа. А оне приповедају о уметнику осуђеном на доживотну казну затвора због двоструког убиства, о студентским нередима и о отмици коју је разрешио шеф кухиње.

Бил Мареј је у главној улози уредника Френч Диспеча - Артура Хаувицера Јуниора, а чланове његове редакције тумаче Kејт Мос, Овен Вилсон, Тилда Свинтон, Фишер Стивенс и Грифин Ђун.

Џефри Рајт отелотворио је лик новинара надахнутог америчким писцем и активистом Џејмсом Болдвином и И америчким новинарем Еј-Џеј Либлингом. Бенисио Дел Торо игра заточененог уметника, Леа Сејду нашла се у улози његове музе Симон, а Тимоти Шаламеј игра студента револуционара.

Француску депешу у којој ни овога пута не недостаје сликовитост Веса Андерсона, креирао је тим сталних редитељевих сарадника попут камермана Роберта Јоумана и композитора Александра Десплата.

број коментара 0 Пошаљи коментар