Читај ми!

Из века у век – 98. рођендан Радио Београда

Само две године мање од једног века – Радио Београд слави 98 година постојања. Архивско благо, модеран и квалитетан програм, најсавременија студијска опрема и дигитализована продукција, чине га и даље најутицајнијим радијом на Балкану. Ове године годишњица ће се обележити под слоганом „Из века у век“.

Пре 98 година, као најстарији електронски медиј на Балкану, Радио Београд је био сам у етру. Данас, у конкуренцији 334 радио станице у Србији, према свим истраживањима слушаности, Радио Београд има завидну слушаност и налази се у самом врху.

Прва радио станица настала је 1921. године у Питсбургу. Ове године је Би-Би-Си обележио сто година од почетка своје радиодифузије. Ми 1. октобра обележавамо 98 година, а настали смо истог дана када и Радио Беч. Редовни програм је кренуо 1929. у Краљевини Југославији. Јелена Билбија је први пут рекла‚ „Овде Радио Београд“, подсећа Милан Недић, директор Радио Београда.

У априлском рату, 6. априла 1941. године Радио Београд који се налазио у згради Српске академије наука и уметности је био бомбардован, а током Другог светског рата је престао са радом и био је немачки радио на коме је пуштана песма Лили Марлен коју су немачки војници на фронту волели да слушају.

После ослобођења, 10. новембра 1944. Јелена Билбија је поново, уз звуке Интернационале, изговорила „Овде Радио Београд“.

„Златно доба Радија су педесете, шездесете, седамдесете и делимично и осамдесете године, а морам да кажем да је то и златно доба музике. У то доба су настајали и поп и рок састави, и народна музика и све оно чега, морам да кажем, данас нема“, додаје Недић.

Радио се успешно прилагођавао променама

Радио Београд је био прозор у свет, заједно са телевизијом која је настајала. Радио Београд се свима прилагођавао, и телевизији, и интернету, а сада му предстоји да се прилагоди и 5Г мрежи која ће бити уведена, и вештачкој интелигенцији.

„Међутим од тих 334 радио станица то су углавном компјутери, плеј листе са апликацијама и рекламама, али то нису праве радио станице, јер радио, као и телевизију чине људи, и у том контексту Радио Београд је данас чак авангарда, управо зато што је спречио ту суровост технолошког напретка и суровост у пословању и успео да задржи и дечји програм, и драмски програм, и програм културе, информативни програм, квалитетан музички програм, и све могуће програме који у суштини радио чине радијом“, наглашава Милан Недић.

Први програм Радио Београда је општи програм, Други програм је програм културе. Трећи научних и теоријских расправа, 202 је програм музике, а постоје и четири тематска канала како би неких 60 или 70 хиљада сати програма који постоји у фонотеци пласирао својим слушаоцима, додаје директор Радио Београда.

Тематски радијски канали, које слушаоци прате преко платформе РТС Планета, програми су који су у ери интернета и модерних технологија добро прихваћени, а многи су прокоментарисали да, „као да постоје одувек“. У плану је и пети канал, канал џез музике у сарадњи са Музичком продукцијом РТС-а и до краја године се очекује да крене и канал „Џезер“.

Одржати квалитет, повећати слушаност

У плану је и апликација за мобилне телефоне како би се приближили млађој циљној групи, а тренутно је Радио Београд најслушанији у циљној групи старијих од 50 година. Организацијом појединих догађаја настоји се да се успостеви двосмерна комуникација са слушаоцима.

„Радио Београд је потпуно дигитализован и модеран медиј, можемо да идемо и да се не постидимо ни пред ЕБУ-ом или било којим јавним радијским медијским сервисом у Европи, али морамо и да се прилагођавамо, али и да задржимо квалитет и повећамо слушаност, што је данас веома тешко“, истиче гост Јутарњег програма.

Покривеност мреже предајника није сјајна. Добре предајнике Радио Београд има на Авали, Чоту и Овчару. У сарадњи са Владом Србије и уговором између РТС-а и Емисионе технике добијено је још пет предајника – Суботица, Црни врх код Јагодине, Копаоник јер се програм Радио Београда није чуо на Косову и Метохији, Јастребац и Бесна кобила. Ови предајници су повећали чујност програма Радио Београда, а тиме и слушаност.

„Надам се да ће још тридесетак предајника која су још од 1999, од НАТО бомбардовања, репарирани, бити такође промењени и да ће и чујност, и слушаност, и квалитет програма Радио Београда онда доћи до правог изражаја“, наводи Недић.

Рођенданска свечаност у Студију 6

Данас у подне биће одржана свечаност поводом 98. рођендана Радио Београда, у чувеном Студију 6, на којој ће бити додељене награде „Златни микрофон“ заслужним појединцима за вишегодишњи рад, стваралаштво, допринос квалитету и слушаности програма, као и студентске награде „Неда Деполо“, које програм културе и уметности Радио Београд 2 већ 17 година додељује за креативни допринос радио-изразу.

Два посебна признања „Златни микрофон“ ће бити додељена Радету Радивојевићу, композитору, дугогодишњем музичком уреднику Радио Београда. Затим др Срђи Јанковићу који се појављивао током пандемије на програмима Радио Београда, а на Другом програму имао емисију Соларис. Награда ће бити додељена и Ивани Неимаревић са Трећег програма, инжењеру Драгану Миљковићу и Мирославу Војводићу, уреднику и водитељу емисије Новости дана, најслушаније емисије од свих програма радија.

Прву награду „Неда Деполо“ освојио је Давид Атанацковић, студент прве године докторских академских студија Факултета музичке уметности, другу награду, Ана Јовановић и трећу награду, Лука Латинчић.

Изазови будућности

Што се тиче будућности, радио неће постати телевизија, али ће морати да има и графику, фотографију, краћи видео запис да би ишао у сусрет потребама људи, да би их информисао, забавио, омогућио да чују кредибилне информације, информације из културе, да чују леп говор, изузетно квалитетну музику, преносе концерата из Метрополитена, Карнеги хола.

„За стоти рођендан претпостављам да ће то бити једна већа свечаност него данас“, закључује Милан Недић, директор Радио Београда.