Друга кожа боксера (и бизнисмена)

Расечене усне, напукле аркаде или умотане крваве надланице не виђају се често на модним пистама. Ипак руска дизајнерка Стела Ндомбе вођена идејом да у пословном свету владају закони карактеристични за боксерски ринг, за наредну зиму препоручује моделе зелених и плавих тонова, али и заштитну опрему.

Овог викенда пажњу свих московљана који теже да буду модерни и елегантни заокупила су дешавања на Руској недељи моде. Специјални гост 20. издања Руске недеље моде, када организатори обележавају и 10. годишњицу ове смотре, био је и један од најпризнатијих индустријских дизајнера у свету Карим Рашид.

Спој корисног и забавног у модним водама је вечити циљ, а када ауторски тим још постигне и свеж, оригиналан изглед, колекција не може да прође незапажено.

Према оцени модних познавалаца, управо таква је колекција необичног назива „Боксерова друга кожа" (Boxer's Second Skin) коју потписује дизајнерка Стела Ндомбе.

Јединствен и препознатљив стил Стеле Ндомбе види се и у моделима за сезону јесен/зима 2010/2011. године.

Главна тема колекције су борилачке вештине. Адреналин, рефлекси, нагон, наговештај, атлетска грађа, тежња човека да буде први, најјачи, кратко речено - победник.

Боксерски ринг, борба, отпор, снага победе, дух побуне, непокорност, непослушност креаторка је изразила свилом, црном и белом природном кожом и другим материјалима који асоцирају на тај спорт.

Креаторка није открила да ли је у питању метафора или наговештај сличности између пословног окружења и борбе током меча.

Ипак, међу моделима претежно плавих, зелених, црвених, сивих, белих и црних нијанси уочљиви су комади са леопард принтовима, што на неки начин посматрача још више асоцира на борбу.

Шминка је пратила главну идеју ревије и колекције, па је било немогуће видети „неповређену" манекенку, то јест без расечене усне, напукле аркаде или крвавих надланица.

Ова руска креаторка рођена је у француској дипломатској породици у главном граду Републике Конго. Окружена француском и афричком културом од малена, дизајнерка је навикла на велике контрасте.

Са седам година преселила се у Француску, а убрзо у Русију, али, како каже, Париз никада није сматрала својим градом.

Москву је одабрала због тога што је у питању град који је „амбициозан, прогресиван и пулсирајући, нарочито када причамо о новим идејама и искуствима".

број коментара 0 Пошаљи коментар