Шта убија бактерије на одећи – детерџент или врућа вода

Све чешће веш перемо на нижим температурама, што због економичности, што из страха да ћемо осетљиве комаде уништити на високим температурама, али стручњаци тврде да би требало престати са том праксом.

Све више одеће коју носимо на етикети има ознаку да је прање дозвољено на температурама до 30 степени. Међутим, стручњаци упозоравају да би ако веш перемо на температурама нижима од 60 степени то могло бити опасно по наше здравље.

Опасне бактерије, као што је ешерихија коли на пример, лако се преносе преко одеће а на доњем вешу могу се задржати и после прања на температурама од 60 или 90 степени.

Бактерије су нормални становници у цревима човека, али одређени сојеви изазвивају мокраћне и цревне инфекције и доводе до веома тешких облика болести које могу имати и смртни исход.

Професор Филип Тијерно, микробиолог на Универзитету у Њујорку, упозорава да доњи веш лако може пренети ешерихију коли из цревног тракта до мокраћних канала. Зато се онима који воле да носе веш од деликатних материјала који не могу да издрже прање на 90 степени, препоручује употреба детерџента који у себи садржи и пероксид.

Такође се саветује да дечју одећу обавезно треба прати на вишим температурама како би се одстраниле све штетне бактерије са ње.

Многима је прање на 30 степени примамљиво зато што кратко траје, а самим тим је и штедиљивије, али треба имати у виду да бактерије живе у људском организму на телесној температури од око 37 степени, што значи да их може убити само виша температура.

Када је у питању постељина, стручњаци саветују да јастучнице мењамо сваки пети дан, а чаршаве на десет дана. Наравно, постељину треба прати на температурама вишим од 60 степени.

Да бисмо се додатно обезбедили и заштитили од штетних бактерија, саветује се и да бар једном месечно празну веш машину укључимо на програм од 90 степени како бисмо уклонили накупљене бактерије.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 13. мај 2020, 17:08) - anonymous [нерегистровани]

Bakterije ubija znanje i obrazovanje, a boga mi - i materijalno stanje!

Sve što je najveći deo građanstva do 80-tih godina znao (i praktikovao) o higijeni - u poslednjih 40 godina je sistematski izbrisano iz kolektivnog pamćenja i praktikovanja. Glavna odgovornost za to leži prvenstveno na obrazovnim, medicinskim i naučnim institucijama koje su svo vreme netremice buljile u globalističke svetske centre i autoritete, čekajući od njih instrukcije za svaku pojedinačnu ma i najmanju stvar. Razmišljanje svojom glavom odavno je prestalo da se primenjuje, pa je tako prestalo sticanje i korišćenje sopstvenog znanja, a ono što smo dobili kao zaostavštinu od prethodnih generacija - izbacili smo kao neupotrebljivo, jer nije bilo sadržano u globalističkim instrukcijama.
I nije to svojsteveno samo našem društvu - to je opšte svetsko stanje.
Da nije ovako kako pišem, ne bi došlo do epidemije ovakvih razmera.
Dugačak bi spisak bio da se napiše šta sve od higijene nisu znali i još uvek ne znaju, ne samo mnogi građani - već i mnogi medicinski radnici. Ne samo kod nas, već uopšte svuda.
Ali sujeta i pomodarstvo ne dozvoljvaju da se to prizna.
Samo dva primera.
U 90% slučajeva sam gledao da ni struka ne zna kako se bezbedno i higijenski skidaju rukavice za jednokratnu upotrebu.
Sapun (ni jedan) ne ubija viruse već ih svojim penom fizički odvaja od kože i omogućava njihovo ispiranje vodom. To važi i za većinu bakterija.
A o bakterijama - da i ne pričamo ... toliko se malo zna, a nekada smo znali mnogo.