Стално одлажете обавезе – то нема никакве везе са снагом воље или добрим планирањем

Свима нам је познат ужас досадног задатка који нас чека или рока који се приближава. Понекад је, колико год се трудили, просто немогуће да завршимо све што морамо. Суочени са паралишућим стресом, ми просто одлажемо обавезе, све време знајући да нас чекају ужасне последице.

Зашто људи заправо одлажу обавезе? Зачудо нема никакве везе са мањком дисциплине или организације свог времена. Тимоти Пајчил, социјални психолог који већ 26 година проучава ово понашање, тврди да је заправо повезано са емоционалном равнотежом.

„Одлагање обавеза (тзв. прокрастинација) није проблем доброг планирања времена – то је проблем регулисања емоција“, тврди Пјчил. Избегавање напорног, досадног или стресног задатка привремено пружа олакшање од тих емоција.

Већина чланака и теорија продуктивности тврди да је решење правилно распоређивање времена или разлагање великих проблема на мање потпроблеме. Међутим, Пајчил нуди једноставнију алтернативу – поставите себи питање „Шта прво треба да урадим?“.

„Само започињање задатка већ чини чуда. Активност производи мотивацију, а не обрнуто“. Прокрастинација није када одложите посао знајући да ћете моћи касније да га завршите, већ када имате намеру да нешто урадите, и свесно то одлажете на сопствену штету.

Пајчил објашњава да је прокрастинација по дефиницији аутодеструктивна. Али зашто бисмо радили овако нешто, кад смо већ свесни последица? Испада да људи упадају у замку одлагања обавеза просто ради тренутног олакшања. Међутим, психолог додаје да олакшање које осећамо тренутно нам делује привлачније од олакшања у будућности.

Студија из 2016. која је проучавала везу између одлагања обавеза и слике о себи тврди да људи виде себе у будућности као непознату особу. Овакав начин гледања на себе подржава мисао да се задаци могу одлагати јер онда постају проблем за „будуће ја“, које ће моћи с њима да изађе на крај. Ова стратегија може да ради на краће стазе. Кад смо успешни упркос одлагању обавеза, држимо се своје лоше навике као да је „златна“.

„Многи људи који хронично одлажу обавезе су, упркос томе, веома успешни. Поента је да од прокрастинације пре свега не пати наш успех и ефикасност него благостање“, напомиње Пајчил. Дакле, док вам непрестано одлагање обавеза неће нужно оштетити каријеру, сигурно ће се одразити на ваше ментално здравље. Када због свесног одлагања доживимо неуспех, почнемо да се искаљујемо на себи. Непријатан догађај постане окидач за талас кривице и самопрезира.

„Такав однос према себи заиста може довести до огромне штете менталном здрављу“, упозорава психолог.

Стално одлагање обавеза проузрокује анксиозност, смањену физичку активност и хронични стрес. Истраживања су показала да се ови проблеми на дуже стазе испољавају у виду срчаних тегоба и повишеног крвног притиска.

Пајчил објашњава да је одређени тип људи склонији одлагању обавеза – изражено импулсивни и мање савесни људи су најподложнији оваквом понашању. Додатна истраживања су показала да је вероватноћа одлагања обавеза већа код људи који су склони томе да се фиксирају за анксиозне мисли, као и код људи који имају мањак емпатије према себи.

„Многи људи које сам упознао се питају зашто то себи раде. На крају им пође за руком, али се ужасно напате, па онда обећавају да више никад неће то да ураде“, каже психолог.

Први савет за борбу против прокрастинације је да прво себи признате да имате непријатне емоције. Затим можете свесно и без осуђивања да померите фокус са њих.

„Ако ужасно мрзите то што треба да урадите и радије бисте се изболи виљушком него да се тиме бавите, отворено то признајте. Онда себи поставите просто питање – кад бих кренуо да се бавим овим задатком, шта би ми био наредни корак?“, објашњава Пајчил.

Препоручује да тај корак буде мали. Није нужно добро раставити сваки корак у неком процесу на најситније могуће делове, јер и то само по себи може бити напорно. Ипак, концентрисање само на наредни корак може да спречи да вас обузме поплава негативних емоција.

Када имате лош дан, можда ћете морати и десет пута да се питате који вам је наредни корак, али ће вам у једном тренутку нешто „кликнути“ и метод ће да упали. Проучавајући стотине студената, Пајчил је издвојио и опраштање себи као кључну особину.

„Људи који су одлагали обавезе па то затим себи опростили су у будућности мање одлагали. Ако не опраштамо себи и немамо саосећања према себи, само гомиламо на себе још један слој кривице и самопрезира, што ће нам у будућности само још више отежавати“, напомиње Пајчил.

Подсећа нас на ону народну да 'људски је грешити'. Некад ћемо одлагати обавезе, и некад ће то да има негативне последице. И то је сасвим у реду.

„Одлагање обавеза је, у ствари, суштински људска особина. Ко не воли краткорочне награде? Али ако себи не опростимо, никад нећемо успети да изведемо одговарајуће промене на себи“, тврди психолог.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 13. мај 2020, 23:14) - anonymous [нерегистровани]

Zelja i volja

Ljudi koji rade ono sto vole rade i nocnu smenu.Kad ,radis ono sto ne volis i kad vise ne vidis buducnost u tome,Onda je to agonija za koju vise nemas resenje al nemas ni snage da kazes pisi kuci propalo.

(среда, 13. мај 2020, 20:51) - anonymous [нерегистровани]

Znanje - imanje

Ocigledno je da ima nesto sto se ne zna. Jedino resenje je dopuniti znanje.